Uzmi moju ruku🔚

Prekretnica

-Stefano, kasno je zašto mi kvariš medeni mjesec, svakako se uskoro vraćam.
-Kako si znao da je Karin prava stvar? Mislim znao si posle jedne noći s njom.Kako?
-Uf,dobro pažljivo slušaj. Ovo ću reći samo jednom. Kad je nestala bilo je kao da je nestalo sunce. Nijedne sekunde nije napuštala moj um iako je prošlo vremena i vremena. Čak i kada sam bio ljut i bio sa drugom, bila je uz mene. Osjećaj kada smo zajedno je osjećaj posedovanja cijelog svijeta. Ništa i niko nije bitniji od nas. Znaš da je to sto posto to kada ne možeš da zamisliš jedan momenat bez nje u tvojim rukama,jedan dan bez njenog pogleda,jedan minut bez njenog glasa. Kada je ne vidiš a usne vape za njenima, e tada druže moj si siguran da je ne smiješ pustiti, da ako ode jedan dio tebe otići će sa njom.Ako to osećaš onda si već pao na nju, a da nisi ni shvatio kad.
-Luk, ja ne znam da li mogu...
-Stefano, ako je voliš zaboravi prošlost i budi sa njom. Ako čitav život gledaš ljubav kroz druge onda propuštaš sve. Brate dozvoli sebi jedanput da voliš , pa iako pogriješiš taj jedan put, onda nemoj više nikada dati takvu šansu drugoj.
-Hvala Lucijane.U pravu si ne mogu cijeli život dozvoliti njoj da vlada nada mnom.
-Nema na čemu, bilo je vrijeme da se osvijestiš.
Rekao sam da je volim, i dobio šamar, a posle samo jednog dana idem kod nje da joj predložim pravu vezu. Zašto sam sebi komplikujem život.

Kucam i kucam dok mi konačno ne otvori vrata i ugledam je u spavaćici svu neurednu.
-Šta radiš ovdje, pola dva je....
Poljubim je i shvatam Lukove riječi. Kad sam pao na njen šarm ne znam. Kada smo svaku noć provodili zajedno pričajući, gledajući filmove radeći šta parovi rade, a da nisam poželio da je izbacim van. Kada je njena priča bez kraja postala nešto u čemu sam uživao. Kada su njene lude priče počele da me zasmijavaju. Nije ni bitno, sve se desilo kako je ona rekla, ulovljen sam u zamku  i istina je da ne želim van.

-Hajde da pokušamo.
-Ha, jel još sanjam ili sam budna ne mogu da zaključim. Ili sad imam i halucinacije. Sto posto haluciniram. Ovo je sve zbog toga što si rekao da me voliš a slagao si. Pa sad sanjam da nije bila laž. I to je moralo da se desi. Pukla sam zbog advokata, e pameti moja... Ček definitivno sam osjetila poljubac. Ne sanjam??
-Ne, hoću pravu vezu.
-Ozbiljan si?Nije neki tvoj pokušaj da me se riješiš?
-Ne imao sam vremena da razmislim i slažem se s tobom. I tako smo u vezi, pa zašto onda ne bismo bili ozbiljni po tom pitanju.
-To mi reci Petre, to sam čekala - povlači mi kravatu i uvodi nas u stan.
-Hej polako samo sam rekao da ćemo biti u vezi, još uvjek nemam nikakva osjećanja prema tebi. - ne znam zašto ali ne mogu da joj priznam da sam definitivno počeo da osjećam nešto.
-Samo nastavi da ubeđuješ sebe u to.
-Stvarno si čudna.
-Znam zato sam te i ulovila Petre.
-Zašto me uporno zoveš Petre.
-Jer si kao on nikako da odrasteš, a i uvjek možeš da odletiš ko zna gdje.
-Pa sam zato lik iz bajke.
-Da, a i šta si očekivao od spisateljice.
-Potpuno si u pravu, ne znam zašto me uopšte iznenađuju tvoji postupci. Od sad očekujem neočekivano.
-Pametno dragi, pametno.

ELISA'S P. O. V

Iznenadna posjeta je bila poput svježeg zraka. Znam da nije još uvjek spreman da mi se u potpunosti prepusti, ali i ovo je nešto. Možda jesam malo luckasta, ali istjerala sam po svome.To veče smo se rastali samo da bi se on pojavio u cik zore. Iznenađenja se samo nižu.

-Hej, otkud ti?
-Došao sam po tebe idemo na jedno mjesto koje će te oduševiti.
-Zašto?
-Jer smo sada u vezi i jer nam dajem šansu.
-Znači konačno ćeš mi reći nešto više o sebi. Znaš "kategorija porodica"
-Ne, to je jedino što nikada nećemo pominjati, uzmi ili ostavi.
-Dobro - za sad moram da sarađujem, ali trebalo bi što prije da ispitam sve ovo.

Posle malo duže vožnje stižemo do broda.
-Idemo brodom?
-Da, vodim te na ostrvo Kapri.
-Čekaj, ne zezaš me.
-Ne. - skočim mu u zagrljaj. - Polako pašćemo.
-Znala sam da neću pogriješiti ako te ulovim Petre.
-Moraš da prestaneš sa tim Petre ili ću morati da mijenjam ime.
-Nemoj sviđa mi se Stefano.-tada me poljubio, ali ne znam zašto izgledalo je drugačije. Kao da ću od njegovog dodira da se pretvorim u pamuk i odletim. Stegla sam ga i produžila naš poljubac, ne želeći da ovaj momenat prođe. Osjećaj kao da sam tik iznad površine, a ne mogu dodirnuti tlo, preplavio me,bili smo negdje ali to negdje više nije bilo na zemlji.

Kada smo stigli na ostrvo prvo smo prošetali lukom, a potom smo otišli do manjeg broda koji nas je odveo do poznate pećine "Grotta Azzurra" koja me ostavila bez daha. Dan smo proveli šetajući po ostrvu i bio je to savršen dan, posle mnogo vremena.

-Uskoro treba da krenemo nazad.
-Stefano hvala ti, ovo je bilo, pa.. ostala sam bez riječi.
-Drago mi je ako je tako. Ja nisam imao najlakše detinjstvo i treba mi vremena da nekog pustim blizu sebe.
-Shvatam, ni ja nisam imala nasrećniji život. Otac mi je umro kada sam bila mala. A imala sam baš loše iskustvo prije par godina, kada zamalo nisam bila ubijena od strane nazovi fana.
-Znam za to, žao mi je.
-Kako..? Dosije?
-Da, dosta toga sam saznao iz njega.
-A ja idalje ne znam ništa o tebi.
-Daj mi vremena.
-U redu, vremena i tako imamo na pretek.