Uzmi moju ruku🔚

Sudbina odlučuje

Nakon svađe sa Bijom otišao sam u prvi bar na koji sam naletio i samo naručivao pića jedno za drugim. Trebalo mi je da bar na kratko očistim um od svega. Ali neko je morao da me omete

-Šta hoćeš Dante?
-Gdje si?
-Šta te briga?
-Stefano, Bija me zvala, izbezumljena je. Reci mi gdje si?
-Ne znam.
-Kako to misliš ne znaš?
-Lijepo, upao sam u prvi bar na putu ka kući, pa ti ako možeš provali gdje je to. - prekinem mu vezu.

Ali nije prošlo ni dva sata kad eto njega.
-Ludače jedan, šta radiš? Znaš li koliko si me zabrinuo?Ni sam ne znam na koliko mjesta sam te tražio.
-Ha, nešto sumnjam u to.
-Stefano ozbiljan sam, šta se dešava?
-Ona žena je tu, Bjanka mi je postavila zamku u stanu.
-Čekaj. Dovela je tvoju majku u..
-Ona nije moja majka.
-Dobro nije, ali ta žena je tu, vidio si je?
-Da.
-Druže,kako si, mislim..?
-Ne znam, glava mi je u haosu, ta žena ne želim više nikada ni da mi priđe, a kamoli progovori sa mnom.
-Znam, ne brini popričaću sa Bijom, a sada hajde da te vodim kući, izgledaš očajno.
-Ja. ona me odbacila.Ne želim je blizu sebe.
-Znam, ne brini, nećeš je više vidjeti.A sad hajdemo kući.
-Dobro.

DANTE'S P. O. V.

Odveo sam Stefana kući, i zaputio se ka Bjanki, dosta je živjela u bajci sa srećnim krajem.

-Dante, šta radiš ovdje, jesi li našao Stefana?
-Kako si mogla da mu napraviš klopku sa tom ženom?
-Dante ne i ti, ona nam je majka...
-Bjanka, odrasti više, tvoj brat ima razlog zašto ne želi da je vidi. Nemaš pravo da sebično tražiš svoju savršenu porodicu, to se neće dogoditi.
-Nemaš pravo to da mi govoriš, ja samo želim da moj brat i moja majka ponovo budu zajedno.
-Tačno, ti želiš ne on. Zato se povuci i ne povrijedjuj ga dodatno ili ćeš završiti kao ona.
-Dante, ne prelazi granice!
-Ne, ti to ne radi, ne znaš kroz šta je sve Stefano prošao zbog nje, zato nemoj.
-O čemu govoriš?
-O tome da se ne petljaš u ono što ne znaš.
-Dante?
-Žao mi je, ali ja svog druga i brata neću izdati pa ni zbog tebe. Drži tu ženu podalje da ne bi izgubila i mene i Stefana, a i Lucijana kada sazna šta si uradila.
-Ne shvatam zašto ste svi protiv nje.
-To pitaj nju, pošto joj obmane dobro idu, sigurno će nešto smisliti.

STEFANO 'S P.O.V

Budi me sunčeva svetlost i gadna glavobolja, to je bilo za očekivati, posle svog alkohola koji sam sinoć popio. Ustajem i odlazim u dnevnu sobu gdje me čeka Dante.

-I kako glava?
-Ubija.
-Popij ovo, kažu da je dobro za mamurluk.
-Šta je ovo?
-Pojma nemam, samo znam da mi svaki put pomogne.
-Uf dobro.
-Pričao sam sa Bijom.
-Dante nemoj od ranog jutra..
-Samo sam joj objasnio neke stvari, mislim da je shvatila. A ti nemoj biti previše oštar prema njoj, pretpostavljam da si sinoć malo pukao zato izgladi stvari . Na kraju krajeva ti si taj koji krije istinu od nje.
-Znam, samo kada sam sinoć vidio tu osobu,nisam mogao da se iskontrolišem.
-Razumijem.
-Lucijan ništa ne zna, nisam ga zvao, ipak se tek oženio.
-Da, bolje što nisi.

Nakon što sam se malo pribrao otišao sam u kancelariju da se zakopam poslom.

-Dobar dan Lea..
-Dobar dan gospodine.
-Kakva nam je plan za danas?
-Pa ustvari danas nemate ništa osim par dokumenata koji su na vašem stolu i posjetu, gospođica je došla prije pola sata i čeka vas.
-Ko je u pitanju?
-Gospođica Elisa Zoss.-spisateljica, ne mogu sada podnijeti njeno brbljanje.
-U redu hvala.

Ulazim u kancelariju a tamo me čeka brineta koju sam upoznao prije par dana. U nekoj je kraćoj haljinici i noge joj dolaze do izražaja, savršene su. Možda je zbog mamurluka, ali mislim da je privlačnija sada nego kada sam je vidio prvi put.

-Gospodjice Elisa - okreće se ka meni.
-Gospodine Milanesi - sviđa mi se kako izgovara moje prezime. Krećem ka svojoj stolici i smjestim se.
-Pa kako vam mogu pomoći?
-Prvo htjela bih da vam se zahvalim na vašoj pomoći.
-Nema na čemu, to mi je posao. A drugo?
-Pa drugo je predlog koji imam za vas.
-Predlog?Kakav predlog?
-Izađi sa mnom? - ha, je li ovo pozivnica za sastanak.
-Zoveš me na sastanak?
-Da.
-Zašto?
-Ozbiljno?Ne znam? Možda jer mi se sviđaš i htjela bih da se bolje upoznamo.
-Hmm.
-Šta hmm znači?
-Ne, žao mi je ali ja ne izlazim sa devojkama.
-Ou gej si, oprosti nije mi palo na pamet, naravno to objašnjava.. - i krenulo je brbljanje.
-Strejt sam.
-Onda ne shvatam.
-Ja sam više tip za jedno veče i vidimo se nikad više. Shvataš?
-Da, shvatam. Ali ja sam drugačija, kada izađeš sa mnom, moraćeš da me vidiš ponovo. - ha izazov.
-Jesi li sigurna?
-Sto posto. Sudbina je na mojoj strani.
-Sudbina kažeš. Onda ja imam predlog za tebe. Ako nas sudbina ponovo spoji izaći ću sa tobom. Ali ne smeš da me potražiš ili istražuješ ili na bilo koji način pokušaš da varaš. Saznaću ako bilo šta pokušaš.
-Da, vjerovatno hoćeš. U redu, ali nisam mislila da veruješ u sudbinu.
-Ne vjerujem.
-Pa zašto si onda..
-Jer ti vjeruješ, a šanse su skoro nepostojeće da se sretnemo u ovom gradu. Tako da je ovo elegantno ne.
-Kakav si ti kreten, i uopšte nije elegantno kad nisi ni mogao da slažeš do kraja. Ali neka bude. Ako te sretnem slučajno tri puta moj si. Dogovor?- ne odustaje, što da ne, moglo bi biti interesantno. A i swm toga koje su šanse da se opet sretnemo i jednom a kamoli dva puta.
-Hm, dogovoreno.
-Jedan gotov, još dva su ostala.
-Ovo se ne računa.
-Ali naš prvi susret se i tekako računa.
Ustane i izađe u glasan tresak vrata. Možda ovo i nije tako loša stvar. Znam ko bi se dobro nasmijao da sazna za ovo. Elisa Zoss, šta je ustvari tvoj cilj.

ELISA'S P. O. V.

Idiot, elegantno ne. Ne zna on koga zeza. Pokazaću mu ja..
Ali stvarno koje su šanse da se sretnemo. Aaa zašto sam uopšte pristala na to.

I ja i moj inat i upornost. Trebala sam ga poprskati biber sprejem kad me odbio. Ali nema veze sad. Nema nazad, sada ću da nastavim sa originalnom namjerom. Ne odlazim odavde dok ne osvojim srce tog kretena. Vidjeće ga on.Kosmos je na mojoj strani.