Uzmi moju ruku🔚

Tuga tužna

Opet me ostavila, da bar sad znam šta sam uradio. Kako sam joj slomio srce, kako, kako, kako?????

-Stef...
-Gdje je Elisa?
-Polako..
-Elisa, znaš li gdje je?
-Ne, nismo se čule od sinoć. Je li sve okej.
-Ne Karin, ništa nije okej, opet je otišla. Napisala je kako sam joj slomio srce i otišla.
-Ček, pa šta si uradio.
-Da ja znam ništa, zato te i zovem. Poludeću.
-Okej polako, hajde ja ću pokušati da je pronađem.
-Javi mi odmah ako...
-Naravno.

Zašto uvjek budem ostavljen, napušten? Gdje griješim?

Sjedim u stanu i razbijam glavu pitanjima i konačno stigne poziv od Karin.

-Jesi li je pronašla?
-Ne, žao mi je, ne javlja se. Bila sam i do stana ali nikog nije bilo. Ne znam gdje je otišla. Zvala sam i njenu majku ali ni ona ništa ne zna, a nisam htjela da je zabrinjavam. Žao mi je, ali ne znam šta da radimo.
-Ništa, ne radite ništa.
-Stef....
Prekinuo sam vezu, i razbio telefon, ne želim da čujem nikoga i ništa. Zaspao sam na podu svoje sobe misleći na nju.

Posle ne znam koliko vremena probudilo me snažno drmusanje.

-Ali bre kretenu mislio sam da si umro. Šta radiš na podu još me i kuliraš. Lupao sam skoro pola sata.
-Dante.
-A ko bi drugi. Luk me izvestio o svemu, Karin je isto luda od brige, a ti izgledaš ko da su ti sve lađe potonule. Šta je bilo? Govori!
-Govorio bih da znam, otišla je bez pozdrava ostavljajući samo ovaj komad papira.
-I odustao si posle samo par sati.
-A zašto bih se trudio, očigledno postoji neki problem sa mnom.
-Hej, ne vraćamo se opet tamo, s tobom je sve u redu.
-Misliš, svima dojadim posle nekog vremena, zašto bi ona bila izuzetak. Nije me briga sigurno sam kriv. Šta je svrha uopšte. Bila je i više nego jasna.
-Ovo ne liči na tebe, ti si uvjek bio najjači među nama. Trgni se nećeš ponavljati priču od prije trinaest godina.
-Zašto da ne tada je samo moja majka rekla da je baš briga što ću možda umrijeti, a sada me napustila i djevojka koju volim.
-Gle ionako me godinama grizla savjest što sam ti prenio taj razgovor. Ja i moja brbljiva usta. Ali bez brige naći ću ovu tvoju i dovešću je kod tebe, da ti u lice kaže zašto je ovo uradila.
-Dante...
-Gle boli me uvo za nju iako je ne poznajem, ali ti u depresiju ponovo pasti nećeš zbog neke sebične glupače to da ti je odmah jasno.

Vidio sam da je bijesan ali nije me briga, ne želim nikoga da vidim. Samo želim da budem ostavljen na miru. Šta sam uradio, šta, šta, šta????

DANTE' P. O. V

Ta mala, kad je se dočepam gotova je. Nije mogla daleko otići, moram je pronaći po svaku cijenu ili će Stefano ponovo da zaglavi.

-Pa kako je? -pita me Luk
-U pred depresivnoj fazi je. Kari ako ne pronađemo tvoju rođaku, saznaćeš kakav je Stef bio nakon nesreće.
-To je pretpostavljam loše??
-Ne može gore, bio je u depresiji, em zamalo nije umro, em.... Bio je neprepoznatljiv, nije pričao sa nama, bio je zatvoren u svoju sobu, jedva da je jeo. Sve dok Bija nije došla i bukvalno da ne bi nju povrijedio on se trgnuo. Zašto misliš da je čuvao pod staklenim zvonom sve ove godine. Bilo je to što zbog nje, što zbog njega. A onda je konačno došla ova... Uf i sad ga je tek tako ostavila.
-Dante sigurno je imala dobar razlog.
-Baš mene briga za njen razlog, ako je bio toliko dobar što nije ostala i rekla mu u facu. Nego se on sada jede zbog nje.
-Ja...
-Ne mogu sad o ovome da raspravljam. Idem, kad je nađem javiću vam.

I bilo je teže nego što sam mislio, ali nakon tri dana našao sam je. Bio sam u pravu nije otišla daleko, ustvari nije otišla uopšte, krije se u svom stanu.

Stefano je bio gori iz dana u dan. Kad god smo otišli da ga vidimo pitao je za nju i pitao je gdje je pogriješio. U očima mu se vidi da pati, da krivi sebe, a ne zna ni zbog čega.

-Dante, ona je Karinina sestra budi blag.
-Hmm, potrudiću se, ali ne obećavam.
-Znam da se nešto dogodilo tada u bolnici između tebe i Stefana, ali šta god bilo, to je prošlost.
-Svjestan sam toga, ali to me ne opravdava. Čekaj me ovdje brzo ću.
-Važi.

Stižem ispred stana i suzdržavam se najbolje što mogu. Kucam ali niko ne otvara to nisam ni očekivao. Krećem da lupam sce jače, ali idalje ništa.
-Imaš 5 minuta da otvoriš ili ću razvaliti ova vrata. - tvrdoglava je to joj priznajem,ali imam,rešenje i za to.
-Ja sam Stefanov drug, došlo je do nesreće. Čuješ li me.. - posle par minuta vrata se otvaraju i ja ulijećem u stan.
-Šta se dogodilo St...
-Ništa samo sam htjeo da poštedim sebe modrica koje bih zaradio da sam morao da razvaljujem vrata. A sad pažljivo slušaj, šta kog đavola zamišljaš ti. Kakva osoba ode bez objašnjenja. Uništila si mi druga.
-Ti nemaš pravo da...
-Ma začepi bre, dok sam još pristojan. Tvom bezobrazluku nema kraja. Govori šta je on to učinio pa si ga tek tako ostavila. I bolje bi ti bilo da je vraški dobar razlog inače...

ELISA'S P. O. V

Nakon što sam otišla sa bolom u grudima. Dane sam provodila u svom stanu plačući i proklinjući svoju sudbinu. Sve dok nije došao Stefanov drug i pošteno se izdro na mene.

-To zašto sam otišla tebe se ne tiče. Izlazi iz mog stana.
-Slušaj, bolje objasni svoje retardirane postupke...
-Prekini da mi pretiš manijače.
-Jedini manijak ovdje si.... Čekaj.. Ja tebe znam...
-O čemu pričaš, ja tebe prvi put sada vidim.
-Ne upoznali smo se već. Jedino što nikada ne zaboravljam su face, znam svaku svoju bivšu, a to govori nešto. A tebe, tebe znam jer sam te tražio nakon Stefanove nesreće. Buncao je o tebi...
-Ti si lud, o čemu pričaš..
-Ti si djevojka koju nije smio da ispali, ti si djevojka sa kojom je morao da se vidi te večeri...

Ne kapiram o čemu ovaj blebeće...