Uzmi moju ruku🔚

Otišla

Kako je ovo moguće.
-Milanesi bolje bi ti bilo da imaš vraški dobro objašnjenje.
-Karin ja..
-Počni od početka.
-Pa... - i tako objasnim sve od početka.
-Ti si stvarno idiot, ona to nikada ne bi uradila. A i kako je ona mogla da pronadje tu ženu. Ne zna nikoga ovdje sem mene, a i zašto bi to radila, tebi očigledno nisu sve na broju kad si pao na tu foru. A i znaš šta, dok se ne dozoveš pameti zaobilazi me.
-Karin ja...
-Idem u svoju sobu.
-E stvarno, gori si od mene ispao.
-Znam, ali kako je ovo moguće. Koje su šanse.
-Da, a Karina je toliko pokušavala da vas spoji, ko bi rekao da vam pomoć nije potrebna.
-Jesam li stvarno uprskao?
-Da brate, plašim se da jesi. Šta ćeš sada?
-Prvo ću da se pobrinem za onu ženu, a potom ću vidjeti šta da radim sa Elisom. Možda sam prenaglio, prosto izgubim razum kad pogledam izdaju u oči.

Otišao sam od Luka i uputio se ka Bjanki.

-Stefano, otkud ti?
-Vrijeme je da rasčistimo sve.
-Ona je tu. - kaže oprezno.
-Znam zato sam i došao.
-Okej, udji.

Ulazim i gledam osobu koju prezirem kako ležerno sjedi na fotelji i pijucka belo vino.
-Ko je...? Sine.
-Ne zovi me tako i od sad ne progovaraj, sad ću ja da pričam a vi ćete da ćutite. - Bjanka je sjela, i obije su me gledale začudjeno.
-Dobro braco, slušamo te.
-Prvo, ovu personu pored tebe ne podnosim jer je preljubnica, nemajka i nečovjek. Kada te odvela to je bio njen izbor birala je izmedju nas kao da bira između para starih čarapa.Birala je a da niti jednom nije pomislila ni nakog drugog sem sebe. Birala je a ona je bila krivac, prevarila je našeg oca i razdvojila nas. Upropastila je naše detinjstvo i nijednom se nije pokajala.-Bija se okreće pogleda je pa vrati pogled na mene, oprosti sekice nisam htjeo da ti ovako slomim srce-Drugo gledao sam rođenog oca kako polako propada, zbog nje.Kako nestaje i gubi sebe, kako pati zbog njenih postupaka i svoje nemoći. I da nije bilo moje nesreće možda se nikada ne bi oporavio.
-Samo malo, nesreća? - Bi me prekida a vidim da joj se oči već cakle. Boli je ovo što govorim znam to, ali moram i ovo konačno baciti sa svoje duše i riješiti nas otrova ove žene.
-Da,kada sam imao sedamnaest godina, nazvali su me iz kluba da se tata onesvestio od alkohola i da ga vode u bolnicu. U brzini da stignem tamo sletio sam sa puta i jedva ostao živ. Zaboravio sam poslednjih pet dana pre nesreće i nikada ta sjećanja nisam vratio.
-Stef..
-Bi sve je u redu, to je prošlost. Da se vratimo na ovu zmiju. Kao da sve to nije dovoljno sada mi je napričala laži o curi koju volim i možda ću je izgubiti zbog nje. Treba da konačno shvati da nam uništava živote i da treba da  nestane i ostavi nas na miru. Ne ide joj uloga brižne majke.
-Sine nije tako, kunem se... - ovog puta Bija je prekida
-Dosta! Ko si ti? Ti ne možeš biti žena koja me rodila, odgojila. Zar si stvarno birala izmedju nas dvoje, kako si mogla? Kukala si sve ove godine, a ustvari je sve bio tvoj izbor.Shvataš li šta si nam uradila?
-Nije bilo tako, ovo je sve nesporazum.
-Nesporazum, brat i otac su mi zamalo izginuli a da ja nisam imala pojma o tome. Ako je sve to nesporazum, šta je onda Stefanova cura, šta sa tim?
-Uhvatila me panika, samo hoću svoju decu nazad, nisam ništa loše mislila. Nevina laž.
-Nevina? Igranje tudjim životima je nevino. Ja, ja te ne poznajem, odlazi.
-Bjanka..
-Spakuj stvari i idi, ovdje nema mjesta za osobu poput tebe.
-Čula si je odlazi, ne mogu da verujem da sam zbog tebe posumnjao u Elisu, kakav sam ja idiot.
-Jasno je da vi ništa ne umete da cijenite.Otac vam je i bez mene bio propalitet. A Bija bi ovdje ostala zatočena da nije bilo mene, ne bi obišla svijet, postala poznata umetnica. Ustvari nijedno od vas nikada ne bi postalo što je danas da nije mene. Ja sam...
-Sve što smo danas je zahvaljujući nama samima, ti s tim nemaš veze.A Bija je gdje je danas jer smo je ja i naš otac finansirali. Ti nisi uradila ništa za nas. Ne zavaravaj se. Vrata su tamo, stvari će ti biti dopremljene,možeš sama da se ispratiš.
-Kajaćete se zbog...
-Ne vjerujem da hoćemo.
Nije rekla više ni riječ otišla je. A Bija mi je pala u zagrljaj i počela glasno plakati.
-Žao mi je, ja sam se provodila dok si ti...
-Šššš, nije tvoja krivica, ne radi to. Samo je jedan krivac u ovoj priči, a on je upravo napustio naše živote.

Kada sam utješio sestru, otišao sam kod Elise ali nije bila kući. Telefon je ugašen. I bio sam prinuđen potražiti pomoć od Karin. Koja me naravno trenutno ne može smisliti.

-Hej Luk, treba mi Karin.
-Pretpostavio sam toliko. Udji u dnevnoj je.

-Šta hoćeš Milanesi?
-Znam da je moja krivica, ali moraš mi pomoći da ispravim stvari. Molim te.
-Ne vjerujem!Ti moliš za pomoć?
-Ne sad Luk, Karin šta kažeš.
-Gle stvarno si me naljutio, ali ti si i osoba koja mi je najviše pomogla oko ovog mog ovdje. Tako da ću ti pomoći, ali ću ti prvo nešto reći.
-Naravno slušam.
-Prije pa desetak godina, baš u ovom gradu Eli je upoznala momka u kog se zaljubila na prvi pogled. Ali kada je trebalo da se sretnu i pa počnu nešto on se nije pojavio. To ju je baš povrijedilo. Nikada više nije osjetila takvu povezanost sa nekim. Bila je sumnjičava,daleka. Ti, pa ti si izuzetak. Tako da ću ti zbog toga pomoći, ali ne smiješ biti kao taj dečko u prošlosti moraš biti bolji, moraš uzeti njenu ruku i ne dozvoliti joj da je istrgne iz tvog dohvata. Jer je to ono što oboje zaslužujete. Sreću. Jasno!
-Kristalno.
-Super, sad ćeš morati da čekaš, jer Eli nije ovdje.
-Pa gdje je?
-Napustila je grad prije sat vremena.

Slušam, ali ne čujem. Otišla. Otišla je....