Uzmi moju ruku🔚

Nadji me

KARIN'S P. O. V

-Ček, ček.. Otišla je.
-Da,ne znam da li će se uopšte vratiti.
-Kako ste joj dozvolili da ode, šta ako ne uspem da je pronađem, šta ako je to kraj
-Prvo smiri se, drugo znam gdje će biti kroz tri dana, ali posle ti ni ja  ne mogu pomoći.
-Okej s tim mogu da radim. To je definitivno dovoljna pomoć.

Objasnim mu sve detaljno, a ostalo prepustim njemu.

-Zašto si ga slagala.
-Zašto mu nisi rekao istinu.
-Nisam izdajica, ja volim svoj brak.
-Znam dragi.
-Ali ona se vraća za pet dana, zašto ga cimaš
-Jer mu je potreban strah da bi shvatio šta želi. Znaš kako kažu"Tek kada izgubiš nekog, shvatiš šta si imao kraj sebe ". I premda je on shvatio, zaslužuje kaznu.
-Znao sam ipak je osveta.
-Pa, ona moja će mu sigurno oprostiti, ja moram da ga naučim lekciju za nju. Uostalom ko ih je tjerao da ne dolaze na moje Kupidon sastanke.
-Molim te podsjeti me na ovaj trenutak ako ikada budem kasnio.
-Hoću ne brini

STEFANO'S P.O.V

Otišla je i naravno da tek tada shvatam ,da sam napravio vjerovatno grešku života.Ali polako,smireno,ispraviću ovo.Imam tri dana da smislim najbolje izvinjenje ikada ,i ne zvao se Stefano ako je ne oborim s nogu.

I sada danima sa Danteom (iz nužde) prolazim kroz razne romantične gestove,nešto slično Lukovom prvom sastanku.Imam osjećaj kao da idem u prošnju a ne po oproštaj.Nervoza me drma i ništa mi ne djeluje dovoljno,ali dajem sve od sebe.Ko mi je kriv kad mi je narav odvratna.

-Uf ove ideje su brutalne,oprašta ti sigurno.Mada ja sam ipak za to da se spustiš niz žicu u nekom opakom kostimu.Zamisli samo tebe ,hahahahaha,umrla bi od smijeha i morala da ti oprosti posle takovog blama.

-Daj začepi,ne bih te ni zvao da Luk nije prebukiran poslom.

-A i Karinom,čuo sam da samo plače iz čista mira.

-Nije iz čista mira,samo je malo osjetljivija nego inače.

-A jel ,znači zato plače a ne jer je jedan krastavac manji od drugog ili jer Luk ne govori francuski.

-Naučio ga je da bi je utješio.

-E moj Stefano,vidiš li šta je ljubav i drugi jezik je naučio zbog svoje dragane.Budala,čuš zašto joj u svemu udovoljava,ima da mu se popne na glavu ako tako nastavi.

-Ma pusti ga,znaš i sam da će povući granicu ako ne bude mogao da podnese,a ima živaca tako da to neće biti u skorije vrijeme.Uostalom vratimo se na moj problem,malo je hitniji.

-Aww,evo srce moje,stižem ti u pomoć.

-Kretenu,uozbilji se na pet sekundi.

-Evo,evo...

Nakon mučenja sa Danteom i njegovim lošim šalama,nekako smo sve smislii i uputio sam se ka njoj,ženi mog života.Kada se setim kako smo došli dovde dođe mi da tresnem samog sebe i upitam "Gdje ti je bio mozak?"

ELISA 'S P. O. V

Dani prolaze nemoguće sporo. Uvjek su mi potpisivanja bila najgori dio posla. Volim svoje fanove, ali ovome nema kraja. Još uopšte ne znam šta se dogadja sa onim mojim kretenom. Zna li uopšte da sam otišla.Uf ova situacija me ubija.Možda je trebalo da budem upornija,zašto ga nisam nokautirala ,vezala za stolicu i natjerala ga da me sluša,umjesto što sam samo otišla.Ako ubuduće budemo imali razmirica,ovo će biti tok događaja.Neću se ja više nervirati oko toga šta on radi i gdje je dok smo u svađi.Tako je, pa da vidimo hoće li onda izigravati klovna.Ustvari čim se vratim banuću mu u stan i prijetnjom izvući sve njegove tajne.Mislila sam da čekam da mi dođe na kolenima,ali nemam ja toliko ni vremena,a ni strpljenja.Čuš treba da poludim zbog budale.A i ovako mi nisu sve na broju.

-Gospodjice neko vas traži u dvorani
-Mene? Jeste li sigurni?
-Jesam. 

-A mogu li znati ko ??

-Žao mi je ,zabranjeno mi je da vam kažem.

-Onda ne idem.

-Molim vas,obećavam da će vam se svidjeti.

-Kako znate da hoće??

-Pa dotična osoba je djelovala prilično ubjeđeno u to,i zahtijevala je da vam to kažem ukoliko se budete bunili.-ko li je ,možda Karin??,sad me znatiželja vuče,prokletstvo.

-Hmm...Dobro,kuda??

-Pratite me.

Ustajem i pratim ga, dovodi me do dvorane i ostavlja pred vratima. Pokucam i vrata se otvore, a prizor iz filma me očara.

Lagana muzika počinje, dok se svjetlost prelama kroz kristalne lustere. Milioni malih balončića od sapuna lebdi oko mene. Dok se kroz prostoriju projektuje prikaz zvijezda i galaksija. Ponešena momentom koji izgleda kao san, tek nakon par minuta uočavam svog viteza, svog Petra.

-Ti? Otkud ti ovdje?
-Došao sam po ono što nikada nisam trebao ispustiti.
-A jel, pa gdje je to po šta si došao?? Ne vidim ništa ni slično tome ovdje.
-Upravo sada gledam u to, u dva snena oka, u dve nežne ruke, u jedno srce za koje znam da je moje. - prsla sam u smjeh.
-Hahahahah.. Ti... Hahahahaha....
-Elisa, ozbiljan sam.
-Ček ovo je tvoje izvinjenje.
-Da.
-Ali ja nisam tražila ovo, tražila sam tebe, spremnog da me pustiš u svoj život. A ti si došao da izigravaš lik iz knjige. Takve mogu i sama da stvorim, ne želim izmišljene priče. Znaš sve si pogrešno shvatio, zar je trebalo da ti crtam..
-Dobro sam shvatio i ovdje sam. Spreman da ti ispričam ono što skoro niko ne zna. Jer si ti to zaslužila. Zaslužila si i moje poverenje i moju ljubav. Jer  iskreno govoreći  ne znam kada ali zaljubio sam se u tebe. Tvoja ludost i brbljane, tvoj osmjeh i ljutnja,sve što jesi me osvojilo dok sam trepnuo. I ne želim da gubim vrijeme.
-Onda reći ćeš mi šta je fora sa onom lažljivom zmijom. Izvini ali stvarno je....
-Reći ću ti i ne moraš se izvinjavati stvarno jeste i zmija i lažljivai još gora od toga.

I tako je počeo da mi priča svoju priču od momenta kada ih je majka napustila.

-I šta kažeš?

-Kažem........