Uzmi moju ruku🔚

Kada je otišla...

Zima 2001

Situacija u kući nije bila sjajna, mama je skoro uvjek bila odsutna, a tata napet, i konačno jedne večeri odlučili su da nam kažu šta se događa.

-Stefano, Bija siđite,moramo da razgovaramo. - otac nas je pozvao.
-Stižemo. - otac i majka su nas čekali u dnevnoj sobi, na njihovom licu mogao sam da vidim da nešto nije u redu.
-Sjedite vaša majka i ja imamo nešto da vam kažemo.
Kao i sva poslušna djeca uradili smo šta su nam rekli.
-Ja i vaša majka smo imali dug razgovor i odlučili da je najbolje za sve nas da se razvedemo. To znači da više nećemo živjeti zajedno.
-Tako je, ja ću se sjutra odseliti odavde.
-A mi? - upitala je Bija suznih očiju.
-Za sada ćete ostati sa tatom ovdje.
-Ali ja ne želim da ti odeš mama. - ništa ne govorim samo slušam svoju malu sestru i razmišljam kako da je zaštitim od onoga što slijedi. Možda jesam dijete, ali svjestan sam svega.
-Ne odlazim ja zauvijek, posećivat ćemo se. - Bija je šmrcnula i rekla
-U redu.
-Možemo li sada u svoje sobe-konačno sam upitao.
-Naravno - odgovorila je moja majka.
Odveo sam Biju u sobu.

-Bato zašto nas oni više ne žele.
-Nismo mi ti koje oni ne žele, prosto oni ne žele jedno drugo.
-Ali nas idalje vole.
-Naravno da nas vole, u to budi sigurna.
-Okej, volim te.
-I ja tebe malecka.

Uspavao sam Biju i krenuo ka roditeljima kada sam čuo njihovu prepirku.

-Odaberi!
-Ti si luda!Već sam ti rekao,sa ljubavnikom idi gdje hoćeš, ali djecu ne dam.-prevarila je mog oca, zašto?
-Ovdje može ostati samo jedno ili Bjanka ili Stefano pa ti vidi.
-Neću birati između svoje djece, pobogu volim ih najviše na svijetu.
-Onda ću ti ja olakšati. Bjanka ide sa mnom, a Stefano neka ostane sa tobom.
-Ti si luda ne možeš ih rastaviti.
-Nije kao da idemo preko svijeta, kao što sam rekla obilazit ćemo jedni druge. - zlo mi je od onoga što moja majka govori, odbacila me i izabrala Biju.A moj otac se bori za nas.
-Sigurno si svjestan da bi sudski proces bio mnogo gori za djecu, pogotovo za Bjanku, zato budi pametan. A i biće ti lakše sa samo jednim djetetom- na ove riječi odlučio sam da im olakšam i pustim svoju malu sestru da uživa daleko od mene.
-Čuješ li ti sebe...
-Poslušaj je! -okreću se i gledaju me šokirano.-Preživjećemo ovo, ali Bija nikada neće saznati da je naša majka kriva za to, da je ona odbacila sina zbog ljubavnika.
-Sine nije tako...
-Oče, dozvoli joj da odvede Biju,bićemo dobro.
-Stefano mislim da ne shvataš...
-Shvatam, upravo sam ubijedio sestru da nas volite i da nismo neželjena djeca zbog koje se roditelji rastaju. Samo što nisam znao da ja ustvari jesam neželjeno dijete. Tako da daj joj Biju i pusti ih da odu, tako će bar ona nastaviti da živi bezbrižno,uz ljubav oba roditelja i nikada neće saznati šta se ovdje dogodilo.Dopusti njoj da ima majku kad je ja već nemam. - žena koja mi je nekada bila majka je krenula ka meni, ali ja sam je samo pogledao i izmakao se. Zatim sam pogledao u oca i okrenuo se i otišao nazad u svoju sobu.

Ne znam šta se kasnije te večeri događalo, ali ujutru su Bija i ta žena napustile kuću. To je možda bilo nešto najteže što sam morao da uradim. Ubijedio sam svoju malu sestricu da moramo dijeliti roditelje ,da ona mora otići, a ja ostati. Obećao sam joj da ćemo se čuti svakog dana i da nikada nećemo zaboraviti šta znači sestra, a šta brat.

Od toga dana tu ženu više nikada nisam vidio, i ponašao sam se kao da ne postoji.

-Stefano tvoja majka je ponovo zvala.
-Koliko puta treba da kažem da mi ta žena nije majka.
-Ne možeš je tek tako izbaciti iz svog života. Majka ti je.
-Ne nije i naravno da mogu, sam biram koga želim u svom životu a koga ne. Budi siguran da neću željeti nekog ko ne želi mene.

Bija  nas je posjećivala, za svaki raspust, praznik, vikend,naš odnos se nije promijenio, samo je ojačao tokom godina. Nisam se kajao jer sam znao da je ona srećna tamo, ali zato naš otac nije mogao da oprosti sebi što je dozvolio da je odvede. I odustao je od sebe, dan po dan je propadao sve više i više. Do momenta kada ga više nisam prepoznao. Do momenta kada se razbolio.Tek nakon moje nesreće kao da se osvijestio i ponovo vratio na staro. Sve to sam krio od Bjanke, ali to je bilo za njeno dobro. Nisam savršen, daleko sam od toga, ali želio sam da ona ima savršeno odrastanje i tako je i bilo. Par puta je pitala zašto ne govorim sa tom ženom, ali kako joj ja nikada ne bih odgovorio vremenom je prestala da ispituje. I svi smo se nekako navikli na ovaj život.
......

Razočaranje koje sam  osjetio u toj večeri kada su nam roditelji saopštili vijest koja je sve promenila, zauvijek me obilježilo. Nikada više, nisam dozvolio sebi da volim neku ženu ili da joj poklonim dio svog povjerenja ili sebe. Prosto svaka je bila kao ona i od svake sam očekivao izdaju.

Bjanka je jedina imala moje apsolutno poverenje. A Lucijan i Dante su bili i ostali moji jedini prijatelji. I jedini koji su znali apsolutno sve o meni.Čak i ono što Bjanki nisam mogao reći.