Uzmi moju ruku🔚

Kao veza

Stižemo u neki hotel, veoma luksuzan.
-Gospodine.
-Ključeve od apartmana.
-Odmah.
-Ne želim uznemiravanja.
-Naravno.

Vau skoro kao da ga se plaši. Pratim Stefana do lifta i uz tišinu stižemo do apartmana.

-Izvoli - otvara mi vrata i pušta me unutra.
-Hvala.
-Želiš li nešto da popiješ?
-Ne.
-U redu, onda nema potrebe da odlažemo.
-Da. - a šta tačno odlažemo???
-Nikada nisam bio zaljubljen, nikada nisam bio u vezi, i nemam šta da ti ponudim.
-U redu.
-To je to,nemaš podpitanja?
-Ne, pokušavaš da me uplašiš ali nećeš uspeti - čuš nikad nije bio u vezi, kakav loš vic.
-Ja sam ozbiljan. Jedina ženska osoba kojoj verujem je moja sestra i od skoro njena najbolja drugarica. Sve ostale su prolazna avantura. Neću te lagati i obećati ti ljubav, ovo sam ja. Ne volim, ne praštam,možemo biti u vezi, ali ne očekuj ništa zauzvrat.-vau ovo sigurno nisam očekivala.
-Dobro.
-Ponavljam ozbiljan sam.
-I ja sam, ako nikada nisi volio, zavoljećeš. Ako nisi bio u vezi, računaj da sada jesi. Znaš da mogu da pričam do jutra i nema šanse da bi dobio raspravu.
-Postajem svestan toga.
-Odlično, s obzirom da nisam pospana a red bi bio da se upoznamo. Ja pitam to odgovaraš i obratno. Može?
-Može, samo nema pitanja o roditeljima i porodici. - čuš, nema veze moram fora da popustim, a kasnije ću iščačkati šta i kako želi da sakrije.
-U redu. Prvo pitanje :Zašto ne želiš vezu?
-Ulazi u kategoriju sa porodicom.
-Dobro, zašto si tako hladan i zatvoren?
-Kategorija porodica.-malo me živcira.
-Okej, zašto ne veruješ ženama?
-Kategorija porodica.
-Ima li nešto da nije kategorija porodica?
-Ne znam, pitaj pa ću ti reći.
-Zbog čega se najviše kaješ u životu?
-Kazegorija...
-Da, da znam porodica. Dobro onda kada si imao prvi seks i nema šanse da je to kategorija porodica. - nasmijao se na ovo i duboko me pogledao.
-Nije kategorija porodica, ali jeste kategorija ne moraš da znaš da bi me bolje upoznala.
-Znaš, mislim da znam manje o tebi sad, nego na početku ovog razgovora.Mimo sestre,kome najviše vjeruješ?
-Svojim najboljim prijateljima, odrasli smo zajedno, njih dvoje znaju apsolutno sve o meni.
-Bingo, čak jedan odgovor sam dobila, ni da razbijam neku komplikovanu šifru a ne pokušavam da saznam više podataka o svom dečku.
-Hoće li brzo moj red, ipak sam ja u vezi sa mogućim ubicom.
-Kako molim? Ti to o meni?
-O tebi nego o kome, ko je koga ovdje vadio iz zatvora?
-To je bila samoodbrana i ne zbunjuj me.Čega se najviše plašiš?
-Da će zbog mene stradati meni bitne osobe.
-Hm, vidiš već imamo nešto zajedničko. I ja se toga plašim najviše.
-Moj red, zašto krimi romani?
-Jesi li se raspitivao o meni?
-Ne, pisalo je u dosijeu? - auč, oštro.
-Otac mi je poginuo kada sam bila mala, ubio ga je pijan vozač. Oduvjek sam voljela da pišem o ubicama i na kraju im priuštim užasnu smrt.
-Hladno, ali shvatam odakle to dolazi.
-Ide nam sve bolje i bolje, znala sam da smo savršen spoj.
-Ne pretjerujmo.
-Zašto mladi smo, zgodni, sigurna sam da nam hemije ne hvali. Znaš ko se bije taj se voli.
-Zar to ne govore maloj deci?
-Pa svi smo mi deca u duši.
-Ne brzaj.
-Ne usporavaj nas.

Ukoliko sam to rekla probio je naša tijela i zarobio me svojim pogledom.

-Izazivaš, ne bih ti to savjetovao.
-Ali to je upravo ono što želim, da te pomjerim iz ležišta i da shvatiš da nisam kao druge. Slomiću ovu ljušturu koju si stvorio oko sebe.Znaš li zašto. Zato što znam da se ispod nje krije momak vrijedan moga vremena.
-Kako si sigurna?
-Intuicija.
-Zašto si mi zanimljiva iako te smatram ludačom?
-Ne znam, to otkri sam. Ti bi da uspor.... - prekinuo je svaki razgovor poljupcem koji je zapalio moje cijelo tijelo.
-Neću se zaljubiti u tebe, možeš li da podneseš to?
-Ali hoćeš, možeš li ti podnijeti to?

Hvata me za struk i podiže u svoj zagrljaj, ponovo spaja naše usne i odvodi me u sobu. Bilo je epski,sve što sam htjela i više. Udaću se za ovog čovjeka sigurna sam, još samo da uverim njega u to.

STEFANO'S P. O. V

Ne znam šta mi je uradila, ali padam pod njen šarm. Gledam je dok spava i vrtim u glavi sinoćnje događaje.

Dobila je šta je htjela, a ja sam to dozvolio. Još sam i priznao da mi prija njeno uvrnuto ponašanje. Pobogu advokat sam do sad sam mogao da dobijem deset zabrana prilaska. Ali ja ustvari ne želim da je se riješim. Na neki meni čudan način odgovara mi ovo njeno luckasto ponašanje. Možda jer je drugačije. Možda jer uprkos mojim naporima ona istjera po svome.

Definitivno je moj tip, kao stvorena po mom meraku, šteta što sam ja loša roba. Ne mogu nikome pružiti sreću, a pogotovo ne nekome poput nje.

-Jutro.
-Jutro. - gleda me i smješi se.
-Dođavola, propustila sam večeru. Ponovo! Rođaka će me ubiti. Ti si kriv, popio si mi pamet nisam je se ni sjetila sinoć. Prokletstvo sad me ništa neće oprati.
-Opet pričaš nekontrolisano.
-A rođaka je htjela još da mi nabaci nekog tipa, ispade bježim zbog toga. - ovo mi se nikako nije svidjelo.
-Kakvog tipa?
-Ooo, da li smo ljubomorni?
-Ne lupetaj, samo sam htjeo da razjasnimo, da nema šaranja sa strane.
-Naravno da nema, nisam ni planirala.
-Samo sam htjeo da rasčistimo.
-O ljubavi,ne brini pored tebe nikada ne bih pogledala drugoga. - ovo mi je izmamilo osmijeh koji sam vješto sakrio od nje.
-Uf opet mi odvlačiš pažnju. - ustane poljubi me na blic i izleti. E u šta sam se uvalio.

Evo još jednog dijela, osjećam se inspirativno večeras😊