,, Cekaj ne prekidaj! " cuo sam glas te iste osobe koja je zelela da nastavi ovaj i onako vec ne zeljeni razgovor.
Spustio sam telefon na pod i ukljucio spikerfon . Svetlo na telefonu obasjalo je jedan deo sobe. I taj mali tracak svetlosti doprineo je tome da konacno ugledam sebe u ogledalu.
Veliki podocnjaci su mi prvi zapali za oko a onda i male posekotine po telu, rascupana kosa, moje isuvise mrsavo telo na kojem su se sve kosti jasno ocrtavale cineci da se zgrozim na samu pomisao da sam i pored svih ovih nesavrsenosti i dalje ziv.
,, Hej ? Jesi li tu? " oglasio se posle male tisine.
Usmerio sam pogled na telefon. Proslo je dva minuta od pocetka razgovora .
,, Znam da si tu . "
Mali je uporan. Zakljucio sam da je klinac po njegovom glasu koji mi je u tom trenutku toliko prijao da sam naculjio usi i nastavio da slusam.
,, Kako se zoves? " pita je pomalo nesigurno.
Nisam odgovorio. Sa jedne strane sam zeleo da nastavim razgovor a sa druge strane sam zeleo da se on sto pre zavrsi.
Zeleo sam da pricam sa njim jer sam se potajno nadao da ce me saslusati i odvratiti od onoga sto sam se spremao da uradim dok sam sa druge strane zeleo da prekinem razgovor jer on nije bio osoba sa kojom sam zeleo da obavim poslednji poziv a vreme mi polako istice.
,, Dobro ako neces da pricas ... " zvucao je pomalo iznervirano .
Jos jednom sam skrenuo pogledom na to ogledalo koje je prikazivalo moje polugolo telo. Gotovo je. Ja ne zasluzujem da zivim .
,, Ponovo sam sam. " rekao sam u ocaju bacajuci sve sto bih nasao pri ruci ciljajuci svoj odraz .
Parcici stakla razleteli su se po sobi ali to mi nije smetalo. Bilo mi je lakse jer vise nisam morao da gledam tu rugobu .
,, Sta je to bilo??? " prestraseno je viknuo na mene.
Pomislio sam da haluciniram. Mozda je to zbog ovih tableta . Mozda sam preterao. Tako je mora da je zbog toga. Zato cujem glasove. Sve je to u mojoj glavi.
Usadjivao sam sebi nove teorije u glavu smirivajuci svoj poremeceni um .
,, Jesi li ziv ? Jel me cujes ? " rekao je jos glasnije misleci da ga nisam cuo.
Prekrio sam rukama usi grceci se od iznenadnih bolova.
,, To je sve u mojoj glavi. To je sve u mojoj glavi. " ponavljao sam poluglasno jedinu istinu za koju sam ja verovao da je tacna.
,, Covece odgovori, plasis me. " bukvalno je molio .
Po tonu glasa sam mogao da pretpostavim koliko je zapravo uplasen. Sve je zvucalo tako realno . Vise nisam znao da li sanjam ili se ovo stvarno desava. Cak i sa zapusenim usima njegov glas nije prestao da probija moju bubnu opnu .
,, Ti si stvaran zar ne ? " upitao sam ga priblizajuci usne telefonu kako bi se uverio da me cuje.
Proslo je pet minuta od pocetka razgovora. Nije spustio slusalicu. Sve vreme je tu . Nije me ostavio.
أنت تقرأ
Save me
القصة القصيرةTae ocajnicki zeli da okonca svoj zivot dok ga u zivotu odrzava samo jedna misao. Misao o svojoj majici. U celom tom bunilu i haosu koji se odigrava pred njegovim ocima on uspeva da okrene broj telefona u nadi da ce cuti njen glas.. Ali sta se des...
