Save me

part 1

Naslonjen ledjima na zid u sobi punoj dima cekam svoju smrt. Iz usta vadim cigaretu kojom vec dugo trujem svoje ionako oronulo telo. Ne secam se kada sam zadnji put stavio nesto od hrane u usta. Dve prazne pakle stoje pored mene opominjajuci me da sam se ponovo priblizio kraju. Gasim i tu poslednju i bacam je u kantu .

Ispred sebe vidim samo crnilo i gust dim koji se nadvio nad mojom sobom. U sobi nema ni tracka svetlosti.

Zadrzavam suze dok se prisecam uzasa kojeg sam bio primoran da prozivljavam potpuno sam. Samo jedna misao mi se pojavljuje kao resenje. Smrt.

Rukama napipavam noz kojeg sam stavio pored sebe za slucaj da odlucim da okoncam sve ovo i prislanjam ga sebi na vrat. Jedva ga drzim u rukama . Kao osoba koja je nesposobna da naudi drugima nema snage da naudi ni sebi. Noz mi pada iz ruku uz glasan tresak koji je ucinio da se na trenutak trgnem iz tih odvratnih misli i jos jednom razmislim o svojoj odluci.

Gladan sam. Hladno mi je. Usamljen sam.

Nemam para .. nema grejanja ... nemam prijatelje.

Sta ja uopste radim ovde? Zasto sam jos uvek ziv? Zasto?

Tama me uzima pod svoje. Ne uspevam da vidim svoj odraz u ogledalu. Hvatam se za noz i jos jednom ga privlacim vratu. Osecaj je isti kao i pre.

Odustajem . Uspevam da stanem na noge pridrzavajuci se za namestaj i odlazim do kuhinje. Sa stola uzimam poslednju kutijicu tableta i sipam ih na svoj dlan. Ovo bi trebalo da pomogne.

Popio sam jednu a zatim i drugu u roku od par sekundi.

Pre nego sto u potpunosti ubijem sebe zelim da obavim poslednji poziv. Mozda ce se ovog puta javiti.

Drhtavim rukama vadim telefon iz dzepa i kucam broj svoje majke po secanju .

Zvoni.

,, Mama ? " progutao sam knedlu pre nego sto sam zapravo uspeo da izgovorim tu rec koja je meni bila tako strana.

,, Halo? Ko je to? " odgovorio mi je muski glas guseci sve moje nade .

,, Izvinite pogresan broj. " rekao sam brzo poslsdnjim atomima snage onako osramocen spreman da spustim slusalicu svakog trenutka .