Njen stisak je postajao sve slabiji da sam u jednom trenutku pao na kolena dok sam je gledao kako odlazi.
Dozivao sam je dok se nisam onesvestio. Dok nisam izgubio glas.
...
Polako dolazim k sebi. Brzo zakljucujem da mi neko pridrzava glavu dok mi pazljivo prica da ce sve biti u redu.
To nije glas moje majke.
Refleksno otvaram oci i zaticem musku priliku ispred sebe.
Crna kosa,crne oci ili sam ja to tako video zbog manjka svstlosti u sobi.
,, Tae .. probudi se molim te. Dosao sam. Nisi vise sam. "
Tada sam prepoznao njegov glas.
,, Jungkook? " pitao sam nesigurno dok sam pokusavao da se uverim da ne sanjam.
Priblizio je moje lice njegovom i spojio nase usne. Njegove tople usne dotakle su moje hladne koje su dobile modru boju .
,, Izdrzi, hitna pomoc samo sto nije stigla."
Ovo mora da je san. Tako je ovo je samo san.
Uhvatio sam ga za kragnu i ponovo ga priblizio k sebi. Poceo sam strastveno da ga ljubim u obraze koji su postajali rumeniji posle svakog mog dodira a zatim sam napao njegov vrat.
,, Tae .. "
A onda sam samo osetio kako ponovo gubim svest i kako vise ne mogu da kontrolisem svoje pokrete.
Vise nisam mogao da ga vidim, dodirnem niti cujem.
Cuo sam samo svoje slabe otkucaje srca .
To je poslednje sto sam cuo.
Pomislio sam kako je ovo kraj i kako sam ga konacno docekao.
Nisam uspeo da se oprostim sa njim na nacin na koji sam zeleo ali sam bar bio srecan sto sam imao prilike da ga bar na trenutak vidim .
" Hvala ti Jungkook ! " rekao sam to u sebi jer nisam mogao da otvorim svoja usta.
YOU ARE READING
Save me
Short StoryTae ocajnicki zeli da okonca svoj zivot dok ga u zivotu odrzava samo jedna misao. Misao o svojoj majici. U celom tom bunilu i haosu koji se odigrava pred njegovim ocima on uspeva da okrene broj telefona u nadi da ce cuti njen glas.. Ali sta se des...
