Moj sluh se jos vise izostrio dok sam pratio svaki zvuk koji je Jungkook uspeo da napravi.
,, Koliko bih trebao da popijem? Tri , pet??" mrmljao je sebi u bradu nervozno prebacujuci kutijicu iz jedne u drugu ruku .
Mrzeo sam to sto sam paralisan lezao pored njega bez bilo kakve mogucnosti da mu pomognem.
Nesto meko poput pamuka pritisnulo je moju donju usnu .
Njegove usne bile su vlazne zbog suza dok je njegov glas postajao sve tanji .
Obgrlio me je rukama oko vrata i legao pored mene.
,, Za nekoliko sati cemo se ponovo sresti." rekao je kroz plac delujuci potpuno srecno.
Bio je okrenut prema meni jer sam mogao da osetim njegov dah u predelu vrata.
Koliko god sam bio protiv toga nisam mogao da se bunim jer sam ja uradio isto.
Vreme je sporo prolazilo.
Lezali smo u tisini okuzeni tamom , jedno pored drugog .
Cekali smo samo jedno.
Da ponovo budemo zajedno.
Za samo par sati.
Nesto je ipak uspelo da poremeti nas mir.
Jungkookov mobilni se oglasio par puta .
Ko bi to mogao da bude?
Nije se pomerio. Nije reagovao.
Da li je vec mrtav? Nemoguce.
Proslo je manje od desetak minuta.
Telefon nije prestao da zvoni .
Zasto se ne javi vec jednom?
U svojoj glavi sam pravio neke svoje teorije.
Mozda je ljut na tu osobu.
Mozda ne zeli da je cuje.
Mozda ga nije briga.
Mozda je samo zeleo da pobegne od njih.
Mozda je njegova majka..mozda devojka..mozda cak i sestra,brat..
Znatizeljno sam cekao da cujem ko je to uporno pokusavao da ga dobije ali on prosto nije zeleo da se javi.
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Save me
Короткий рассказTae ocajnicki zeli da okonca svoj zivot dok ga u zivotu odrzava samo jedna misao. Misao o svojoj majici. U celom tom bunilu i haosu koji se odigrava pred njegovim ocima on uspeva da okrene broj telefona u nadi da ce cuti njen glas.. Ali sta se des...
