Save me

part 13

Ta dosadna melodija vrzmala se po mojoj glavi onemogucavajuci mi da cujem sopstvene misli.

Ustao je. Cuo sam krckanje parketa pod njegovim nogama. Udaljavao se od mene. Hodao je pravo bez ikakvog pomagala. Jos uvek je imao snage sto je i logicno jer lek jos nije poceo da deluje.

,, Ne zovi me vise. " rekao je iznervirano.

Pre nego sto je uspeo da prekine neciji glas uspeo je da nadjaca njegov i stigne cak do mene. Reci meni nisu imale mnogo smisla ali njemu su sigurno znacile jer je odreagovao jos burnije nego sto sam ocekivao.

,, Kakvo si samo nezahvalno deriste bolje da te nisam ni rodila. "

Vec sam poceo da prezirem tu zenu. Zenu koja je bila njegova majka. Ona ne zasluzuje da je neko tako naziva.

Sazalio sam se na malog. Moja majka to nikada ne bi rekla. Siguran sam da bi ga volela kao i mene.

,, Nosi se! Ne zelim vise nikada da te vidim. Drago mi je sto cu umreti pored osobe kojoj je bar stalo do mene. " govorio je iz sveg glasa bez imalo straha.

,, Ti ces sta? Jungkook .. mama nije tako mislila.. oprosti mi ..."

Prekinuo je.

Razbio je telefon o zid kako ne bi mogla da ga pozove vise niti nadje i ponovo polozio svoje telo preko mog. Njegove ruke su bile na mojim grudima a noge obavijene oko mog struka. Izgledalo je kao da grli medu. Bar sam ja to tako uspeo da zamislim.

Prezirao sam to sto nisam mogao da uzvratim zagrljaj.

,, Tae .. drago mi je sto cu poslednje trenutke provesti sa tobom . Bolji kraj nisam mogao ni da pozelim. "

Nisam mogao da uzvratim. Lezao sam pored njega kao mrtvak a zapravo to jos uvek nisam bio . Ruke su mi bile priljubljene uz telo , moji kapci su i dalje bili sklopljeni a lice i dalje bledo. Osecao sam bol koji je cas sekao kao noz a na trenutke nestajao .

Proslo je pola sata po nekoj mojoj logici. Jungkook nije progovorio ni rec od onog njegovog poslednjeg obracanja meni.

Pitam se da li je dobro. Da li ga nesto boli? Da li jos uvek misli na svoju majku? O cemu razmislja? Da li sam mu ja u mislima?

Nema pitanja znaci nema ni odgovora.