part 20

196 13 6
                                    

Proslo je godinu dana od kada sam ga poslednji put video.

Ispostavilo se da mu stvarno nije bilo spasa. Kako sam kasnije cuo droga i cigare se u potpunosti unistile njegovo telo a sudeci po njegovim recima njegova dusa je vec odavno bila spremna da napusti ovaj svet.

Njegova majka nije zelela ni da me pogleda u prvih par meseci. Nije me zvala, pisala ..nista. Zalila je sama u svojoj kuci daleko od mene.

Ja sam odlazio na terapije i polako lecio svoje rane.

-

Prosle su dve godine.

Njegova majka je zakucala na moja vrata.
Na njenom licu sam video crne podocnjake i par suza koje su lile niz njeno lice.

Setio sam se svoje majke.

Setio sam se njenog odlaska.

Setio sam se svega.

Nije mi dopustila da bilo sta kazem vec je ispruzila svoje ruke dajuci mi nezan zagrljaj.

,, Tae, zelela bih da pocnemo iz pocetka. "

Rasplakao sam se. Nisam ni sam znao zasto.

,, Od sad me slobodno zovi mama. "

,, Dobro , mama . " posle duzeg vremena ta rec je dobila novo znacenje.

-

Proslo je 5 godina

Zivim zajedno sa svojom majkom . Moram da priznam da nisam verovao da ce zivot zaista krenuti na bolje ali jeste.

Napustila je svog muza i posvetila se meni.

Svakog dana smo ucili nesto novo o nama.

Posecivali smo grob naseg voljenog Jungkooka svake nedelje .

Siguran sam da nas sada zadovoljno posmatraju sa visina.

KRAJ

Save me Where stories live. Discover now