Save me

part 17

To pismo sam ja davno pronasao, dok sam bio dete .. bespomocno kao i sad.

Moja majka ga je ostavila na vidljivom mestu kako bi se uverila da cu ga sigurno pronaci.

Tog dana se nije vracala kuci. Cekao sam pored prozora cele noci sa pismom u ruci.

Napisala je da odlazi jer vise ne moze da izdrzi .

Moj otac je sa besom slusao moje reci dok je oblacio jaknu i otisao da je trazi.

Ni on se nije vratio.

Ostao sam sam.

Nikada nisam saznao sta im se desilo.

-
Potisnuta secanja isplivala su na videlo. Slike su jasnije pocele da se formiraju i kao slajdovi pocele da se redjaju jedne za drugim.

Setio sam se svega sto nisam zeleo.

Nisam mogao da placem a imao sam potrebu za tim.

Iako sam bio zarobljen u gotovo bezivotnom telu moja dusa je i dalje tugovala za njom .

Nikada je nisam krivio za odlazak samo sam se potajno nadao da ce se vratiti.

Zvuci su se jos jednom stisali. Svako suskanje je prestalo. Jungkook je sigurno plakao ali necujno i nekako za sebe verovatno se prisecajuci nekog svog bolnog dogadjaja iz zivota .

Proslo je 45 minuta... ne mogu bas potvrditi sa sigurnoscu ali recimo ....

,, Znas Tae , pitam se sta je gore .. ostati sam ili ziveti okruzen losim ljudima? Obojica smo propatili ... obojica cemo zavrsiti zivot na isti nacin .. vise nije ni bitno..." nasmejao se na kraju kratko razvlaceci usnu tako da mu se osmeh ocrtao u uglu usana.

-

Posle nekog vremena zacuo sam necije nepoznate glasove. Nisam bio siguran da li mi se pricinjava ili su ti glasovi stvarni sve dok ih i Jungkook nije cuo.

,, Ima li koga? "

,, Jungkook molim te otvori vrata .. tvoja majka je mnogo zabrinuta za tebe! "

,, Jungkook !!!! Ne sekiraj majku. Otvori, obecavam da cu te saslusati ... okej.. necu vikati na tebe...."

,, Gospodjo smirite se. "

,, Probacu jos jednom. Ima li koga ? "

,, Taehyung, molim te otvori vrata ! Zelim da vidim svog sina ! "

,, Znam da je ovde ! "

,, Gospodine Taehyung ako nas cujete otvorite vrata , dosli smo da razgovaramo sa vama. U suprotnom cemo razvaliti vrata"