Osetio sam gorcinu u njegovom glasu. Znao sam kako se trenutno oseca a ponovo nisam mogao da mu pomognem. Nisam znao sta da kazem niti kako da ga utesim. Uhvatio sam se za glavu cupajuci vlasi kose od besa koji me je odjednom obuzeo.
,, Nisi ti kriv." progovorio sam na kraju sa nekim osecajem sazaljenja .
Nesto iznutra je govorilo umesto mene. Tesilo nas je obojicu . Nismo mi krivi. Neko drugi je ucinio da se tako osecamo. Neko drugi nas je naterao da postanemo ono sto jesmo.
,, Znam to i zato me jos vise boli. Sto nicim nisam to zasluzio a morao sam da patim." pobunio se stiskajuci telefon u rukama.
Stagao sam pesnice i molio sebe da izdrzim jos malo . Jos samo malo i sve ce biti gotovo. Resicu se ovog groznog osecaja . Ti ljudi ce nestati. Zaboravicu na sve.
,, Uskoro ce sve biti gotovo. " zadovoljno sam zakljucio popravljajuci svoju izguzvanu majicu i frizuru.
Mali je delovao zbunjeno. Iako to nije rekao znao sam da sam ga zbunio svojom poslednjom recenicom . On ne zna sta sam ja uradio i zasto to govorim. I ne mora da zna. Tako je bolje.
,, Nesto si rekao?? "
Nisam ponovio . Napravio sam se kao da nisam cuo. Promrmljao sam nesto sebi u bradu i ucutao.
Umorne oci jos jednom su pogledale na sat. Proslo je 30 minuta. Ponoc je. Obojica smo budni . Neznanci. Dva stranca. A ponovo nas nesto povezuje . Isti problemi rekao bih .
,, Jel ti se spava ? " pitao je Jungkook zevnuvsi .
,, Spavacu za par sati. " sigurno sam rekao a onda nastavio ,, A ti ? Hoces li ti ici da spavas ? "
,, Samo ako mi obecas da cemo se cuti i sutra. "
ESTÁS LEYENDO
Save me
Historia CortaTae ocajnicki zeli da okonca svoj zivot dok ga u zivotu odrzava samo jedna misao. Misao o svojoj majici. U celom tom bunilu i haosu koji se odigrava pred njegovim ocima on uspeva da okrene broj telefona u nadi da ce cuti njen glas.. Ali sta se des...
