Save me

part 19

Taj glasan tresak i razbijanje vrata nisam cuo onom jacinom kojom bi trebalo. U mojim usima to je zvucalo kao kada se sunjate i onda samo otskrinete vrata .

Usli su padajuci pravo na pod. Niko nije stajao sa moje strane. Nisam osetio nicije prisustvo.

Ali sam cuo svoje ime.

Njegova majka ga je prva izgovorila. U negativnom kontekstu naravno. Krivila je mene. Cak je posla i fizicki da se obracuna samnom. Neko je ipak zaustavio . Njene grube ruke nisu dotakle moju kozu . Lebdele su u vazdunu negde iznad mene.

,, Ne pipaj ga.. " rekao je Jungkook govoto necujno na izmaku snage.

Majka je sa gorcinom odreagovala skidajuci masku sa lica kojom je jos jednom pokusala da sakrije svoju pravu licnost.

Zamisljao sam je kao neku zenu srednjih godina, tamno braon kose..sa po kojom borom na licu.

,, Jungkook dete moje, sta si to sebi uradio? " kukala je zena grleci sina.

Laktovima je ipak uspela da okrzne moje rame zadajuci mi bolan udarac.

,, Spasavajte moje dete, sta cekate? " prodrala se sada na sestru koja je stajala izmedju dve vatre ne znajuci kome prvo da pomogne.

Ja sam bio u gorem stanju ali i Jungkooku je zivot visio o koncu.

Bilo je ili on ili ja.

,, Mom sinu pomozite .. ovaj je sigurno vec mrtav. "

Sestra je poslusala ali je Jungkook jos jednom zaustavio .

,, Prvo on, mama . "

,, Ali .."

,, Ako me zaista volis njemu ces prvo pomoci. "

,, Ali onda cu tebe izgubiti .. zasto da spasavam neko siroce kada moje dete umire pred mojim ocima? "

,, Zato sto sam se i ja celog zivota osecao kao siroce. Patio sam , provodio sam dane, dobijao samo grdnju od tebe i mog oca... "

,, Jungkook .. ?! "

,, Pozuri , jos uvek ima nade. "

Sestra je sa dvoumljenjem pocela da mi pruza pomoc.

,, Sine zao mi je. " rekla je jecajuci .

,, Oprosticu ti ali ti to nikada necu zaboraviti. "

,, Hvala ti sine. " ljubila ga je u celo dok je izgovarala ove teske reci.

-

Nakon nekoliko napornih minuta uz puno uzdaha i plakanja ... poceo sam da cujem i svoj glas. Otvorio sam usta dozivajuci Kookia mog spasitelja dok su se moje oci navikavale na iznenadnu svetlost koja gotovo nikada nije bila prisutna u mojoj sobi. Sve je izgledalo kao ponovno rodjenje . Osecao sam se iscrpljeno, na ivici snage ali sam preziveo .

Mogao sam ograniceno da pomeram prste ali i to je bio neki pocetak.

Okrenuo sam glavu na stranu gledajuci u Jungkooka koji je svo vreme gledao sa nekom toplinom u mene.

,, Znao sam da si jos uvek ziv. " izustio je to sklapajuci oci.

,, Kookie ? Otvori oci! Molim te ! "

,, Jungkook?! Sineee ! "

,, Mama , khm... danas si izgubila jednog sina ali si dobila drugog. Zelim o njemu da brines kao o svom sinu jer on to zasluzuje."

,, Ne govori to... ima vremena spasice i tebe."

,, Nema jer ja to ne zelim ... ja sam samo dosao da spasim nekog .. ne i da budem spasen.... to nikada nije bila opcija... Ja sam vec odavno mrtav. "

,, Ne .. Jungkook.... ne..."

,, Tae zamolio bih te samo jednu stvar... nastavi da zivis... zbog sebe...zbog mene...ne dozvoli da moj pokusaj bude uzaludan. "

,, Kookie , pristajem. Hvala ti . Tebe nikada ne bih izneverio. "

,, Jungkook , sine moj. Uradicu onako kako si trazio . Volecu ga svim srcem kao svoje rodjeno dete. " rekla je povremeno gledajuci u mene .

,, Dobro. Sada mogu mirno da umrem. "