Otvaram oci u jednom trenutku. Prvo pitanje koje mi prolazi kroz glavu jeste da li sam mrtav?
Ne osecam bol. Ne osecam nista zapravo.
Uspravljam se na noge i pogledom razgledam oko sebe.
Daleko od mene u jednom uglu ove cudne,mracne,prljave ali veoma poznate sobe stoji jedne zena i gleda u mene.
Ne vidim njen lik ali primecujem njene nagle pokrete . Rasirila je ruke kao da zeli da joj dotrcim u zagrljaj.
Prostorija je velika i trosna. Star namestaj,paucina na zidovima,miris nekog ustajalog vazduha ..
Na stolu jedna slika. Crno bela. Ne vidim ko je na slici ... moj vid postaje nejasan da oko sebe pocinjem da vidim mutne slike i obrise ove prostorije kako se polako gubi a ja ponovo padam u san.
-
Budim se. Sada sam na drugoj lokaciji. Vetar siba moja ledja dok se moj vid ponovo izostrava.
Na groblju sam. Sedim na jednoj ociscenoj stazi koja vodi ka jednoj spomen ploci.
Ustajem i pocinjem da trcim u tom pravcu iz straha da mi ponovo nesto ne promakne.
Padam ispred spomenika sklanjajuci zemlju sa njega. Radoznalo sam cekao da sklonim zemlju sa njega i otkrijem misteriju ovog mesta.
Moje telo jos jednom gubi snagu. Sa poteskocom nastavljam da kopam ... moji refleksi slabe...jos samo malo... ne uspevam..
Padam u nesvest udarajuci glavom o beton.
-
,, ....Tae voli te tvoja majka... " Jungkook kroz suze izgovara te reci postajuci svestan situacije.
Drzao je sliku moje majke kao i njeno oprostajno pismo nakvaseno suzama koje je bilo upuceno meni.
Nisam cuo ni delic tog pisma .. samo sam video slike... samo to...
Da li je ovo samo san?
Paralisan,slep,nemocan ... zakljucujem da sam jos uvek ziv.
أنت تقرأ
Save me
القصة القصيرةTae ocajnicki zeli da okonca svoj zivot dok ga u zivotu odrzava samo jedna misao. Misao o svojoj majici. U celom tom bunilu i haosu koji se odigrava pred njegovim ocima on uspeva da okrene broj telefona u nadi da ce cuti njen glas.. Ali sta se des...
