Neizgovorena ljubav🔚 2.Dio SERIJALA "MOĆ KLOŠARA"

Zauvijek!!!

Darko

"Fantastičan si jebač a bićeš i fantastičan otac Darko Lukiću!"

Ja se oporavljam od orgazma i jebote ne znam jesam li upravo dobio srčani udar ili moždani. Kakav otac sad u po sexa. Prolaze meni neki signali kroz glavu ,ali ja ih tjeram daleeeko od sebe. Kakav crni otac ,pa tek mi je 30 godina.

"Šta pričaš ti?"

"Pričam ti da nikad nisi sa mnom koristio zaštitu i da svaku priliku koristiš da me povališ!"

Oni signali što sam ih maloprije otjerao vraćaju se kao bumerang i udaraju me u srce. Odmaknem se i obućem ,zatim pomognem i njoj da uradi isto.
Spustim je na sofu. Ona me gleda i čeka reakciju.

"Šta hoćeš da kažeš sad? Da si trudna ili da želiš zatrudnit?"

"Kažem ti da trebaš biti spreman i ako zatrudnim!"

Uuuuhhh, ne da mi ne bi bilo drago,to je moj san. Imati malu djevojčicu kao moju lutku,ali neka da još malo uživamo .
Otišli smo na tuširanje i onda u krevet. Lutka je bila neobično tiha. Ne znam čime sam je mogao povrijediti.

......

Admira

Darko kad je čuo da postoji šansa da sam trudna sav je preblijedio. Ne vjerujem da bi reagovao loše ,ali on izgleda uopšte nije spreman da bude otac. Nisam ni ja ,ali šta je tu je.
Vrijeme je prolazilo i ja i Baki smo se skoro oporavili. Danas idem na skidanje gipsa napokon. Mjesec dana je prošao super. Ja sam dobro i išla sam na pregled sa mamom i Majrom. Postala sam i tetka koja nije u stanju ni da se brine o svom malom princu.

Darko nije još skontao da sam trudna ,ali reći ću mu danas kad skinem gips i napravim nam večeru i u miru da proslavimo.
Evo ga drži me za ruku i vozimo se prema bolnici .

Stižemo i smjesti me u kolica i idemo prema hodniku gdje su mi ovu spravu i stavili.
Vidim doktora koji me prepoznao i prilazi nam .

"Kako ste gospođice Hodžić?"

Darko je odmah naštimao facu "ona je moja". Doktor je mlad što jest jest i zgodan.

"Dobro doktore ,oporavljam se i evo danas skidanje gipsa!"

"Kako napreduje trudnoća ,imaš li mučnine?"

Sreća pa sam u kolicima,jer bi pala u nesvijest. Admira baksuze jedan,eto ti sad. Čekam da ga iznenadim i sve padne u vodu.

"Sve je super doktore,hvala na pitanju!"

Okrenem se i Darko me ne želi ni gledati. Jebote , jebote na kvadrat..  kubni.

"Darko!"

I dalje ne odgovara. Šuti i znam facu kad je povrijeđen. Stane ispred mene  i čučne.

"Kad si mi planirala reći?"

"Večeras nakon što ti spremim večeru i napokon stanem na svoje noge!"

"Koliko već?"

"Trudna?"

"Da!"

"Ušla sam u treći mjesec!"

"Jebote Admira pa propustio sam 3mjeseca!"

"Nisi ništa propustio tek je počelo?"

"Nadam se ,nadam se!"

Nakon sat vremena izlazimo iz bolnice ,ali ja i dalje sa štakama. U vražiju mater. Skinut gips ,ali moram na fizikalne terapije. Darko šuti i pomaže mi. Htio je da me nosi,ali doktor je strogo zabranio.
Ljut je Darko i ne progovaramo ni riječ do moje kuće.