Njegova devojka

UVOD

Mama i tata se ponovo svađaju, čujem ih kako viču kroz zidove tanke gotovo kao da su od papira. Još uvek veruju da ih neću čuti ako viču u prizemlju. Ali, na moju i njihovu žalost, savršeno jasno čujem svaku reč.
   Ali takvi su oni. Svađaju se sve dok jedno drugom samo što ne počupaju kosu, a onda odu u svoju sobu. U poslednje vreme, međutim, tata je počeo da spava u gostinskoj sobi, iz koje se išunja svako jutro pre nego što odem u školu.
   Misli da ja ne znam, ali znam.
   Svesna sam da moji roditelji nisu baš u najboljim odnosima, ali oni nikad neće ostavite jedno drugo. Tvrdoglavi su. Tu tvrdoglavost sam nasledila od njih, ali iskreno se nadam da nikada neću doći u situaciju u kojoj su oni. Mada, ne moram da brinem o tome da ću naći nekog koga volim i koga ću na kraju zamrzeti, jer momak koga volim mene nikad neće voleti. Previše je zauzet time što je zaljubljen u Drocu Niki. Ali, čekajte, da premotam unazad i ispričam vam zašto he zapravo Niki droca.
   Nikol Andre Bišop, poznata i kao razlog svega lošeg što mi se u životu dogodilo, jeste moja bivša najbolja drugarica i zamenica kapitenke plesnog tima. Znam je od vrtića, kad je sve bilo sjajno i bajno i kad je to što smo delile žele značilo da smo najbolje drugarice.
   Desetak godina Niki i ja smo zaista i bile. A onda se dogodila srednja škola i ona se preobrazila u Satanino dete.
   Nestala je devojčica bez prednjih zuba koja mi je plela pletenice jer ja fizicki nisam bila u stanju to da uradim. Nestala je devojčica s ozbiljnim nevoljama s aknama, koja je u osnovnoj školi probdela sa mnom celu noć pomažući mi da se spremim za grozni završni test iz francuskog. Nestala je devojčica koja mi je postala sestra, koja je svaki subote večerala s mojom porodicom, pre nego što bismo počele svoj nedeljni maraton 𝐺𝑖𝑙𝑚𝑜𝑟𝑖𝑐𝑎.
   Do kraja prve godine srednje zaposeo ju je duh Redžine Džordž, a ja sam se pretvorila u dosadnu muvu koja kruži oko nje. Borila sam se da očuvam naše prijateljstvo, zaista, ali moj ponos to više mogao da trpi.
   Sad dolazi deo gde vam kažem da sam nekad bila debela. A kad kažem debela, ne mislim debela tako da još uvek možeš da nosiš uske farmerke i kratke majice i ipak imaš hrabrost da kritikuješ tih nekoliko kilograma viška.
   Imala sam neverovatnih 115 kilograma, više nego cela srednja škola 𝖠𝖻𝗋𝖺𝗁𝖺𝗆 𝖫𝗂𝗇𝗄𝗈𝗅𝗇 zajedno. Bila sam devojka koja je po ceo dan, svaki dan, nosila donji deo trenerke, dukserice veličine XXL s kapuljačom i starke, što mi uopšte nije smetalo. Ali pre nego sto počnete da me sažaljevate, reći ću vam da se nikad nisam stidela svoje težine. Zapravo, bila sam prilično okej u vezi sa tim. Nisam bila na dijeti, nisam ni vežbala (na veliku žalost moje majke) i nisam žrtvovala male životinje kako bi mi bogovi nekim čudom pogli da skinem sav višak kilograma. Jela sam šta sam htela u istajala kod kuće da na laptopu gledam 𝖳𝗋𝖺𝖼𝖺𝗋𝗎, a u školi me nikad nisu zlostavljali, ali su me ignorisali.
   Onda se Nikol priključila plesnom timu i odjednom su me svi mrzeli. Jos uvek ih cujem, znate vec, dobacivanja i tiho - dobro, ne bas sasvim tiho - sašaptavanje kad bismo Nikol i ja prosle pored drugih ucenika.
   ,,𝖲𝗍𝖺 𝗋𝗂𝖻𝖺 𝗄𝖺𝗈 𝗌𝗍𝗈 𝗃𝖾 𝖭𝗂𝗄𝗈𝗅 𝖠𝗇𝖽𝗋𝖾 𝖡𝗂𝗌𝗈𝗉 𝗋𝖺𝖽𝗂 𝗌 𝖽𝖾𝗏𝗈𝗃𝗄𝗈𝗆 𝗄𝖺𝗈 𝗌𝗍𝗈 𝗃𝖾 𝗈𝗇𝖺?"
   ,,𝖢𝗂𝗆𝖾 𝖣𝖾𝖻𝖾𝗅𝖺 𝖳𝖾𝗌𝗂 𝗎𝖼𝖾𝗇𝗃𝗎𝗃𝖾 𝖭𝗂𝗄𝗈𝗅 𝖽𝖺 𝖻𝗎𝖽𝗎 𝖽𝗋𝗎𝗀𝖺𝗋𝗂𝖼𝖾?"
   ,,𝖲𝗍𝗈 𝗌𝖾 𝖭𝗂𝗄𝗈𝗅 𝗃𝖾𝖽𝗇𝗈𝗌𝗍𝖺𝗏𝗇𝗈 𝗇𝖾 𝗋𝖾𝖼𝗂 𝗏𝗂𝗌𝗄𝖺?" Da, ta je fora bila da umres od smeha.
   Reci cu samo sa je Nikol shvatila da joj kvarim ,,reputaciju". I tako, posto je mesecima izbegavala moje pozive i govorila da ,,nema vremena" da se druzi sa mnom, jasno mi stavila do znanja da joj sada smetam i da vise ne mozemo da budemo drugarice.
   Progutala sam pono i pristala. I tek tako, desetogodisnje prijateljstvo zauvek je izgubljeno jer je moja najbolja drugarica bila prevelika kukavica da bi se suprostavila ljudima koji su nase prijateljstvo dovodili u pitanje. E sad, ne bi meni smetalo da je samo stala kukavica, ali ona je odlucila da jedna odvratna mana nije dovoljna. A ne, izgleda da je preduslov da budes omiljen to da se pretvoris u vestern filmovima. U sta se ona i pretvorila.
   I kad sam se ja u drugoj godini pojavila 40 kilograma laksa, ona se pojavila s deckom. I to ne sa bilo kojim deckom. Nikol se vratila kao devojka decka u koga sam bila zaljubljena od svoje osme godine.
   Dzejson Dzej Stoun je bio prvi decko koji mi je ikad poklonio cvece. Dobro, ako jedan grubo pocupan maslacak smatrate cvetom. Uradio je to u trecem razredu kada sam dosla u skolu sa svojom omiljenim masnom u kosi. Rekao mi je da lepo izgledam i to je to - zaljubila sam se. S vremenom smo postali dobri drugovi. Dobro, on je meni bio dobar drug. Meni bi se samo vezao jezik u njegovom prisustvu. Bio je tipicni ,,zlatni americki decko" , plave kose, plavih ociju i zavidno dobar igrac bejzbola. Međutim, kako sam dobijala sve vise kilograma, pocela sam da se stidim zbog toga sto se druzim s njim. Imala sam vidak kilograma i nikada se nisam oslobodila pretpubertetske trapavosti. Reci cu vam da nisam bila devojka koja zasluzuje da se druzi s Dzejom Stounom i udaljila sam se od njega. Nikol je odlicno znala sta osecam prema njemu. Cak me je ohrabrivala da ga pozovem da izadjemo da izađemo jer je tvrdila sa je i pored mog priblema s tezinom zaljubljen u mene. Reci cu samo da sam se zestoko protivila toj pomisli. Medjutim, leto pre druge godine srednje skole shvatila sam da sam mozda konacno napravila napredak. Dok sam se mucila na pokretnoj traci i pila vode koliko sam teska, imala sam osecaj da bi vo mozda mogla da bude 𝗍𝖺 𝗀𝗈𝖽𝗂𝗇𝖺, godina kad cu konacno dobiti sansu, i da bih konacno mogla da budem neko  ko bi mozda mogao da flertuje s Dzejom Stounom.
   Cekalo me je suocavanje sa surovom stvarnoscu.
   Dzeja sam prvi put posle tog leta videla u skolskom hodniku, bas pre zvona za prvi cas. Obukla sam svoje najbolje uske farmerke, u kojima mi je igrom slucaja dupe dobro izgledalo, usko majicu, u kojoj se samo nazirao dekolte, i crne rokerske cizme. Pazljivo sam uvila kosu da bude talasasta i strucno se nasminkala. Međutim, sminka za oci ubrzo mi se, ni pet minuta kasnije posto sam ga videla, slivala niz lice.
   Gurao je jezik u grlo mojoj najboljoj dugarici, izvinjavam se, bivsoj najboljoj drugarici. Da sam ista pojela, sigurno bih se ispovracala. Jasno se secam da sam osetila kao da mi se nesto steglo oko srca, kao da ga neko sve jace stiska i lomi na sicusne komadice. Grlo mi se steglo, a oci su me pekle od suza. Nikada se tako grozno nisam osecala. Najbolja drugarica preotela mi je Dzeja Stouna, ljubav mog zivota, i to mi jos tako natrljala na nos. Kao da im to sto sam izgubila tolike kilograme nije nista znacilo. Bilo mi je suđeno da ostanem Debela Tesi, bez prijatelja i nevidljiva za jedinog decka koga sam zelela.

Premotajmo dve godine unapred i evo me, cetvrtakinja, na pocetku druge godine srednje skole. I, cudna mi cuda, cetvrtakinja koja u subotu uvece sedi kod kuce i ljubav svog zivota progoni na Fejsbuku. Da, pocela sam sebi da se obracam u trecem licu, jer eto sta se desava kad otupite od dosade.
   Skrolujem njegov profil koji je izgleda prepun fotografija njegove devojke u raznim fazama selfija. Grozno, eto koliko sam opsednuta.
   Na njegovom ekranu je slika njih dvoje na plazi. Podigao ju je drzeci je oko struka ljubi je u obraz dok se ona ceri u kameru onim zlim kezom Smrti.
   Pokusavam da blokiram mnostvo Nikolinih slika dok ulazim sve dublje u Dzejov profil. Prelep je, apsolutno savrsen, razbarusene plave kose i ociju plavih poput okeana. Njegov osmeh me ubija, te jamice na obrazima, pegice na nosu, te ostre jagodicne kosti...
   Koliko zaljubljeno zvucim? Ali on nece ni da me pogleda jer je previse zauzet razmetljivanjem pljuvacke s prokletom Nikol Andreaom Bisop. Oni su savrsen par. Par koji ce verovatno biti izglasan za kralja i kraljicu mature. Koji ce se na kraju jednog dana vencati jer to deluje kao jedini logican kraj. Savrsenstvo zavrsi se savrsenstvom, cak i kad je to pomenuto savrsenstvo pokvareno do srzi. Kako ne vidi koliko je njegova devojka zla? Kako moze da bude slep za sve njene mane?
   O, cekajte, secam se. Ocnjaci iskoce samo kad sam ja u blizini, a pored njega je bezazlena civava. Ruku na srce, Dzej se uvek potrudi da me pozdravi i kad god imamo cas, ponudi se da mi ponese knjige. Ja mu, naravno, nikad ne dozvolim jer je Nikol uvek nekoliko koraka dalje i bljuje vatru kriz nozdrve.
   Osvezvim nekoliko puta njegov profil jer sam posebno sadisticki raspolozena. Ali na pola puta prsti mi se zalede kad vidim jedan post. Ne bilo koji post. To je onaj post. Od koga bukvalno kriknem i bacim laptop petnaest metara od sebe. Zurim u smrtnu presudu pred sobom: ,,Vracam se kuci, brate. Bolje bi ti bilo da napravis do jaja zurku, Dzej Dzeje."
   Zanima vas ko me to moze naterati da zadrhtim od straha, zbog koga mi noge zaklecaju i pozelim da jos uvek zivimo u vreme odbrambenih rovova?
   Ime koje zlobno zuri u mene sa ekrana jeste Kol. Kol Stoun, ime koje stoji rame uz rame s Nikol Andrea Bisop. Cudni su putevi univerzuma, zar ne? Pa, ponekad imam osecaj da u mom slucaju univerzum pokazuje pomalo bolestan smisao za humor. Kako drugacije objasniti da se imena dvoje ljudi koji su mi toliko upropastili zivot rimuju.
   Ali, skrecem s teme, moj problem nisu imena koja se rimuju, problem je to sto je Kol... cekaj, Kol se vraca? O, sranje.
   Za one koji ne znaju zasto sam se sva najezila na sam spomen njegovog imena, Kol je Dzejev polubrat i jedina osoba pored Nikol kojoj je izgleda hobi da me unesreci. Nemilosrdno me je kinjio kroz celu osnovnu skolu. Ali pre nego sto smo krenuli u srednju skolu, s obzirom kakav je delikvent, neminovno je zavrsio tamo gde je zavrsavaju svi nitkovi. Vojna skola ga vec tri godine drzi podalje od mene.
   I sad se vraca.
   Kol Stoun, razlog zasto sam na ti sa sestrama u urgentnom centru, vraca se u grad. O boze, sad ce ih biti dvoje! Kol i Nikol ce udruzito svoje zle satanisticke moci da mi zivot pretvore u pravi horor - film.
   Progutam knedlu, zatvorim laptop i bacim ga u stranu kao da je opsednut.
   Poen za bolesni smisao za humor univerzuma, nula za plavusu koja uvek zavrsi mrtva u kadi.