Čekajući proljeće (ZAVRŠENA)

Amna rekao sam ne

Elvis pov

Sjedim za svojim kancelarijskim stolom i kontam. Kako je moja lutka.
Divna je i mnogo mi nedostaje tako mi je drago sto me sudbina odvela bas njoj na vrata. Zasto me sudbina odvela njoj u kancelariju. Volim je i zavolio sam je prvog dana. Onakvu predivnu. Duge smedje loknaste kose,plavih ociju i rumenih obraza. Predivna osoba. Pokusava svima pomoci i svidja mi se bas takva kakva jeste.

Steta je jedina ta sto uskoro moram ici. Iako se protivim tome moram. Inace upao sam u tesku situaciju. Moji roditelji zive u glavnom gradu Bosne i Hercegovine. I ja sam rodjen u Sarajevu. Tamo sam zivio dugo godina i onda sam odlucio otici tetki. I evo dostigao sam taj nivo da sada imam svoju firmu i jako sam uspjesan iako su moji roditelji bili uspjesni.

22.01. se zenim. Ima tamo neka cura iskreno ne znam joj ni ime ali moram se ozeniti njome. Kazu da je prelijepa ali iskreno mene ne zanima. Ja hocu samo jednu moju Amnu. Ne zelim ni jednu drugu jer ni jedna joj nije ravna. Spavao sam s mnogima ali ni jedna nije kao ona. Ne mislim na krevet vec opcenito ni jedna joj nije ni slicna.

Uzmem mobitel i utipkam njen broj i nazovem je
"Ej lutko"

"Ej" odgovori tiho ne mogu vjerovat sta sam joj uradio da cijelu noc krvari zbog mene

"Kako si danas" upitam je tiho

"Ne brini Elvise dobro sam" odgovori mi a ja sutim
"Stvarno jesam nemoj da se brines. To je bila prolazna faza. Vidimo se veceras"

"Vidimo se lutko" prekinem i nastavim raditi.

Stalno me od posla odvracala jedna misao a to je bilo dal da joj kazem za zenidbu ili ne. Sta da radim i kako da se ponasam. Nemam pojma vise. Samo zelim da je ovo sve jedan ruzan san sve osim nje. Moje jedine. Zelim je pored sebe. Za 5 dana je i 31.12. nova godina ali ne znaci mi vise. Zasto da se radujem kad mi nova godina donosi prokleti brak s osobom koju ne volim i ne poznajem. Volim samo jednu. Amnu. Moju advokaticu. Uff.
.
.
.
Na putu ka njenom domu kupim u ljekarnoj neke tablete i svratim do cvjecarne da kupim buket crvenih ruza. Sve to ubacim u svoj auto i odvezem se do njezine zgrade. Ispred zgrade ugledam nekog lika koji se vrti okolo ali ne obracam paznju vec samo ujdem  unutra. Pozvonim na vrata a ona me s osmjehom doceka. Veceras nema spavanja na onaj nacin. Pogledam kako hoda i shvatim da je dobro ali ne zelim joj to ponovno prirediti.

Sjednemo u dnevni i gledamo neki film na TV-u, jedemo cips i uzivamo u predivnoj veceri. U tisini osjetim kako svoju ruku stavlja na moje koljeno i povlaci je prema gore. Ja sam spreman ali ne zelim da ona opet dozivi isto.
"Ne, necemo to veceras" pogleda me tuzno
"Zasto Elvise"
"Amna rekao sam ne"
"Dobro" kaze tiho i pogled usmjeri na TV
"Ako sam rekao da to necemo veceras nisam mislio i na ovo" lagano je privucem u svoj zagrljaj i pocnem je ljubiti. Ljubimo se ko zna koliko dugo i onda mi na pamet padne jedna fantasticna ideja.

Amnu gubim svakako pa odlucim da cu slaviti novu s njom
"Amna srce gdje ces za novu"

"Alisa,moja prijateljica, i ja planirale smo zajedno jer tako bude svake godine"

"Mozemo onda Boris i ja s vama. Boris je moj prijatelj vec 5godina i zna sve o meni"

"Okej moze idemo onda zajedno u klub"

"Moze lutko meni odgovara" odgovorim i nastavim je ljubiti

Zelim da ovo dugo traje ona i ja divno je ali tek sada shvatim da ona recenica ima potpuno mnogo smisla
"Svakoj sreći presudi neko treći"
I nama je presudila ona. Ta neka djevojka imena Alma. Presudila je meni i mojoj sreci koju sam napokon okusio sa zenom koju volim. Da! Priznajem! Volim Amnu. Volim sve na njoj. Njene oci i njenu smedju valovitu kosu. Sve ali bas sve. Odemo u njenu sobu samo legnemo i zaspemo.
.
.
.
Ujutru me probudi miris kafe. Srce moje. Ustanem i pridjem joj u kuhinji. Ona samo u mojoj majici a ja bez nje. Divan prizor. Znam da nije bilo nista ali drago mi je vidjeti je u onoj majici. Pridjem i zagrlim je
"Jutro lutko"
"Jutro Elvise"
"Kad si ustala i odakle moja majica na tebi"
"Ohh,kao da ti smeta" istina je da mi ne smeta ali vrijedi praviti se budala
"Da smeta mi. Ne zelim da oblacis moje stvari"
"Ups izvinite gospodine savrseni necu vise nikad"
"Vjeruj tako je i bolje"
"Ajde suti i sjedi da jedemo" ona bi i naredjivala ali slatka je ovako  kao ona meni naredjuje
Poslusam je bez progovora. Sjednem i jedem ono sto je ona pripremala svojim rukama. Divna je i iskreno ona je zena koju bi svaki muz pozelio.

"Elvise" dozove me tiho

"Kazi lutko"

"Pricala sam sa Alisom i pristala je znaci 31.12. u 20h u klubu"

"Moze lutko ja cu javiti Borisu i idemo vjeruj mislim da bi on zelio upoznati tvoju prijateljicu"

Tako se dogovorimo i javim Borisu. Definitivno idemo. Moram biti s njom. Bar onoliko koliko mi dozvoljava vrijeme i okrutna sudbina. Ako je ne mogu imati citav zivot pored sebe onda mogu barem ovo vremena dok sam jos u Hrvatskoj.
Zelim je citav zivot i zelit cu je dok sam ziv. Pored zelje trudit cu se da uspjem da je imam. Ali sumnjam da ce uspjeti nije to tako lako. Volim je a da li i ona voli mene!?