Samo ona

Njegovo srce

- Mama jesi li budna? – upadam u njenu sobu.

- Sad jesam – ustala je.

- Idem ja na posao, Nora spava u mom krevetu.

- U redu mislim da ću joj se pridružiti.

- Slobodno, doći ću po vas oko podne pa idemo kod doktora važi?

- Važi ali prehlada je prošla.

- Za svaki slučaj.

- Zovi me da me podsetiš da je spremim, znaš da sam zaboravna.

- Znam mama ne brini, ćao.

- Ćao dušo.

Ovo bi bilo mnogo teže da nije moje majke. Ne bih volela da mi stranci čuvaju ćerku, srećom moja majka živi sa nama od kad je Luka . . . poginuo i bez nje bi sve ovo bilo jako teško.

Krenula sam na posao sa rezervom, znam da je danas dobar dan za firmu ali ne i za mene. Rajli mi je napomenula da ćemo danas razraditi detalje i to naravno sa Arturom. Ne mogu tog čoveka očima da gledam, jednostavno ne mogu, za razliku od moje ćerke koja mu se smejala.

. . .

- Šta se događa? – pitam Inu.

- Dobila sam otkaz.

- Molim?

- Gospođa Rajli i gospodin Ford su mi rekli da sam otpuštena.

- Jao bre Ina – znala sam da će joj Rajli dati otkaz.

- Žao mi je.

Krenem gore da vidim šta se dešava.

- Gde je Rajli? – pitam njenu sekretaricu.

- U kancelariji gospodina Prajsa, sad je to kancelarija gospodina Forda.

- Ok, hvala – naravno da je dobio kancelariju.

Krenem ka Miltonovoj sadašnjoj i Lukinoj nekadašnjoj kancelariji i uđem bez kucanja.

- Poranili ste. Dobar dan – kažem kratko.

- Ne pitaj nisam spavala cele noći – Rajli kaže. Izgleda umorno.

- Zašto?

- Ana je dobila temperaturu.

- Žao mi je, siguro je zakačila virus od Nore.

- Ili u vrtiću, kako god izlazim ranije ostaješ danas?

- U redu – izbegnem da gledam u Atrura.

- Ovo su Damir i Leo, iz Arturovog tima, momci ovo je Mia Mateus druga vlasnica firme.

Kratko se pozdravimo. Još uvek se navikavam na Miltonovu odluku da firmu podeli na pola, deo meni i deo Rajli, ja ne želim firmu a ne želi je ni Rajli.

- Dobro. S obzirom na to da nijedna od vas ne želi da upravlja firmom predlažem da u startu zaposlimo nekog iskusnog menadžera, on će upravljati firmom za vas, možemo se kasnije dogovoriti oko procenta zarade ali ne bi bilo loše da od samog starta bude u toku – započeo je Artur.

- Ja se slažem.

- I ja – podržim Rajli.

- Da pređemo na radnike . . .

Ćutim i slušam Artura Forda. Čovek bez sumnje zna posao. Ne pita i ne dvoumi se jednostavno preuzeo je stvar u svoje ruke, radi kao . . . isto kao Luka. Samo je Luka bio ljubazniji.

U jednom trenutku dok su Damir i Leo govorili o nabavci robe iz Tunisa on se okrenuo ka meni i pogledo me nekako čudno. Onda sam shvatila da ima crne oči, zapravo sve na njemu je crno, oči, kosa, odelo, košulja . . . Tako suprotno od Luke.

Sklonim pogled i namrštim se. Ima njegovo srce, upravlja njegovom firmom, dopada se njegovoj porodici . . . Milton i Rajli smatraju da je on dobar čovek, i njegova ćerka mu se smeši. Svima se dopada osim meni.

Artur

Ona me može da me gleda. Mislim čak i da me mrzi. Ne obraća mi se direktno, izbegava me, ukoliko joj nešto nije jasno pita Damira ili Lea, na sastanke uglavnom dolazi Rajli . . . a ovo tuđe srce u meni samo želi u nju da gleda. Kad smo u istoj prostoriji koncentrišem se na disanje, ovo srce toliko lupa da mi dođe da ga iščupam iz svojih grudi. Mesec dana jedna te ista priča, mesec dana, i već počinje da mi smeta, ja za nju kao da ne postojim a ona za moje srce predstavlja svet.

. . .

Završio sam razgovor sa Rajli i rešio da se posvetim mom poslu ali stigao mi je email od istražitelja i sve sam pauzirao. Pre dve nedelje sam mu naredio da istraži Miu Mateus. Želeo sam detaljnu pretragu jer imam problem sa tom ženom. Kad god je vidim pomislim da ću umreti ali uprkos tome ja ponovo želim da je vidim.

Mia Mateus.

Diplomirala finansije.

Neudata, jednom verena.

Nora Prajs, jedino dete.

Živi sa majkom, otac joj je umro od leukemije.

Ima pozamašan račun u banci na ćerkino ime.

Pisac amater? Kako neko ko je diplomirao finansije završi pišući knjige?

Izdala je četiri knjige, piše trilere.

Veza. E to me interesuje.

Samo jedna poznata sa Lukom, pet godine.

Nema puno informacija. Šta je ovaj istraživao?

Iznerviram se i ustanem. Izludeću. Ne funkcionišem kao pre i ne znam kako da se vratim u normalu. Jednostavno sve me vuče ka toj ženi i ne verujem u te gluposti ali kao da je ovo srce u meni voli. Nema drugog odgovora. Srce Luke Prajsa je želi natrag.

. . .

Ja nisam normalan. Ja imam ogroman problem. Ne mogu da verujem da sedim u kolima kao neki lopov i krišom posmatram njegovu porodicu. Gledam nasmejanu Miu i srećnu Noru. Mia se na poslu nikad ne smeje, čak me ni ne gleda a ovde . . . ima prelep osmeh. Opuštena je, nežna, sa ćerkom je drugačija. Opsednut sam ovom ženom a nismo razmenili ukupno pet rečenice. A dete?

Dete . . .

Uskoro će napuniti dve godine i ona je najlepše dete koje sam video. I uprkos mom špijuniranju osećam se dobro. Dok ih gledam miran sam.

Sutradan radim istu stvar, prekosutra isto, dan nakon toga takođe . . . Postao sam uhoda, pratim ženu sa detetom i uživam u tome. Njihovo prisustvo me smiruje, prija mom srcu.

Luka Prajs je bio srećan čovek, imao je za šta da živi. Ovaj život je okrutan, on je imao tako puno a nema ga više, ja nemam ništa a i dalje sam tu i želim ono što je njegovo.