Samo ona

To srce je tvoje

- Žao mi je što te ostavljam Mia ali brak mi je u krizi – Rajli je rekla ozbiljno.

- Od Lukine smrti Stiven čuva decu a ja radim, čak i ne želim da upravljam firmom, pa dovela sam je na ivici propasti.

- Hej niko te ne krivi.

- Ovaj posao je moja šansa spasim brak. Stiven je dobio sjajnu ponudu za posao i prihvatiće je, ako ne krenem sa njim to je kraj za nas.

- Rajli idi – podržavam je.

- Ne želim da ostavim tatu i tebe same u ovom haosu.

- Bićemo mi dobro. Zaslužila si ovo, radila si po ceo dan i Stiven ima pravo, porodica je na prvom mestu.

- Razumeš me zar ne?

- Naravno da te razumem. Ne brini ionako imamo menadžera još malo i ja odlazim iz firme, nećemo imati nikavih obaveza.

- Nije baš malo, meseci su u pitanju i znam da ne podnosiš Artura ali moraćeš da sarađuješ sa njim.

- Nemam problem sa njim.

- Mia . . . izbegavaš ga kao da je zarazan – pročitala me je.

- Biće sve u redu.

- U redu, neću biti daleko, samo u drugom gradu – slegnula je ramenima.

- Rajli ti si mi poput sestre, volim te, ti i Stiven imate dobar brak, tvoja deca imaju oca nemoj to da rizikuješ.

- Volim i ja tebe.

. . .

- Dobro jutro Mejsone – pozdravim menadžera ove firme. Artur ga je preporučio i Rajli i ja smo ga zaposlile. Fino smo se uklopili.

- Gospođice Mateus. Upravo sam razgovarao sa Arturom.

- Ovde je? – imamo sastanak tek za pola sata.

- Da, verujem da su danas na redu finansije, tu je sa advokatima.

- U redu, hvala.

Pregledala sam izveštaje da ubijem vreme do sastanka.

- Dobar dan – kažem jednostavno da ne kažem iznenađeno jer je samo Artur tu.

- Dobar dan Mia.

- Rajli više neće raditi – obavestim ga.

- Znam, razgovarali smo jutros, objasnila mi je u kratkim crtama da se seli.

- Tako je.

- Izvešćemo ovo bez nje, nije problem.

- Zašto ovo radiš? – pitam ga.

- Šta?

- Spašavaš firmu za koju niko od članova porodice nije zainteresovan?

- Ne želiš da ova firma nastavi da radi?

- Nije bitno, ja neću ovde raditi, Rajli ne želi a Milton ne može. Ti se najviše trudiš oko svega ovog.

- Mislim da odlično znaš koji je razlog - ustao je i krenuo ka meni.

- Lukino srce – kažem tiho.

- Želiš da se odužiš na neki način – pretpostavim.

- Ne voliš me zar ne? – stao je ispred mene.

- Ne možeš ni da me pogledaš – ozbiljan je.