Epilog

15K 810 85
                                    

- Mia idemo li? – viknem i nastavim da gledam u telefon jer znajući svoju suprugu neće sići još dvadesetak minuta.

- Naravno da sam spremna – pojavila se iza mene i cimnula me.

- Ovo je iznenađenje.

- Šta? – pravi se blesava.

- Ti spremna na vreme – pogledam još jednom na sat čisto da proverim.

- Jako smešno, danas je važan dan, naravno da sam spremna.

- Hm – podrugnem se.

- Obećao si – podseća me.

- Nisam ništa rekao! – branim se.

- Hm, je dovoljno. Molim te Arture taj Konstantin je očigledno važan Mii, zajedno su već neko vreme i želi da ga upoznamo.

- I ja želim da ga propustim kroz šake pa ne činim to.

- Dušo . . .

- Ona ima samo devetnaest godina. Šta ona zna o ozbiljnim vezama?

- Zaljubljena je, pusti je.

- Ma da - promucam.

- Šta si rekao?

- Rekao sam dobro. Hoćemo li krenuti već jednom?

- Prvo se smiri. Zar nisi rekao da si ga proverio? I njegovu porodicu jedno deset kolena unazad?

- Jesam.

- I?

- Činio se normalnim ali veruj mi devetnaestogodišnjaci nisu normalni. Samo misle na seks.

- Misli i ona zato se smiri. Pa nisi bio ovakav kada je Emili pošle godine dovela onog hipstera.

- Uhvatila me je na prepad – slažem.

- Znao si za njega, tvoje uhođivačke sposobnosti obuhvataju sve.

- Dobro jesam ali . . . to je Nora. Moja Nora – izdahnem.

Imam četvoro dece. Prva je Nora, druga Emili, treći je moj sin Aleksandar i četvtri Vuk, njega smo poslednjeg usvojili zato što je moja supruga imala komplikacije na porođaju sa Aleksandrom i nije mogla ponovo da zatrudni, ali ja sam želeo još jednog sina i tako smo usvojili Vuka. Volim svu svoju decu, svima podjednako pružam kako emocinalnu tako i finansijsku podršku, umro bih za svako od moje dece ali Nora je oduvek imala i ima posebno mesto u mom srcu.

- Dragi . . . ona je dobro. Poslušna je, srećna, ona je dobro dete.

- Znam da je dobro dete, ponekad i previše dobro. Emili, Aleksandar i Vuk su realističniji, znaju da kažu ne ali ona . . . Bojim se da će je ljudi u životu povređivati, previše je meka i nežna.

- Sva sreća pa ima tebe. Znam da si posebno vezan za Noru ali ja joj verujem, treba i ti to da učiniš. Popusti malo sebi sa njom.

- Pokušaću – izdahnem.

- Hvala – Mia me ljubi i odmah me oraspoloži.

- Ali jedno ću mu reći odmah na početku. Povredi li je . . . bukvalno ću mu slomiti obe noge.

- Dobro dragi.

- I ti da znaš, nemoj posle da mi kukaš.

- Znam, hajde idemo, deca nas čekaju.

- Upravo tako, deca. Oni su deca, ona je dete.

- Aman više prestani da kukaš. Meni za ljubav.

- Prestaću. Idemo li?

- Idemo.

Daću ja njemu ozbiljnu vezu. Ne zna taj u čije kolo se uhvatio. Nora je moja pronceza a njemu bi bilo bolje da je neki svetac, i dok ne vidim oreol na glavi ništa od ulaska u moju porodicu.

Mia

Smejem se krišom dok gledam kako Aleksandar objašnjava ocu zašto mu škola nije potrebna u životu. Nijedno dete ne ume da ga izvede iz takta tako brzo kao njegov rođeni sin, isti su, potpuno ali nijedan od njih dvojice to ne vidi. Kada je Aleksandru očitao bukvicu prešao je na Vuka, on je dve godine mlađi od Aleksandra i prati brata u stopu. Na kraju su dečaci uzeli loptu i izašli da igraju košarku.

- Šta će im škola kad planiraju da zarađuju milione od košarke? – Artur se mršti.

Nasmejem se glasno.

- Šta je smešno?

- Ništa, moraćeš malo da se opustiš dobićeš infarkt.

- Opušten sam.

- Vidim, dođi da te izmasiram.

- Pa kad već insistiraš . . . – nakezio se.

- Gde su cure?

- Kod kozmetičara, znaš već.

- Onda možeš da me pipkaš – namestio se da ga izmasiram.

- Matori smo za pipkanje.

Hvata me oko struka i polaže sebi u krivo.

- Ja nisam mator da bi uživao sa svojim ženom, i nikad neću biti – ljubi me glasno.

- Pardon gospodine – nasmešim se.

- Hajde sad izmasiraj ovog starca.

- Hajde.

On je neverovatan. Ne poznajem nijednog muškarca koji se toliko brine oko svoje dece a samo je jedno biološki njegovo. Artur Ford je muškarac sa ogromnim srcem i još većom dušom a centar te duše i vlasnica tog srca sam ja. Oduvek sam bila samo ja.


. . .


Evo kraj, ova moja sestra je dosadnija od ove izolacije. Iako me nerviraš i dalje te volim.

Pokaži mi svoje srce je sledeća priča i sa njom krećem večeras.

Andrea




Samo onaWhere stories live. Discover now