Samo ona

Muškarac koji želi

Mia

Hvatam sebe u par navrata kako se smeškam i to dok radim papirologiju a kad sam videla ko me zove . . .

- Da? – javim se Arturu.

- Hej, šta radiš?

- Papirologiju.

- Imam hranu.

- Hranu? – nasmešim se.

- Za dvoje. Da li želiš da mi praviš društvo? Ukoliko već nisi doručkovala.

- Nisam.

- Onda te čekam kod lifta, poslednji sprat.

- U redu – prekinem vezu i krenem na doručak.

Javim se da sam otišla na doručak i malo se sredim u liftu.

Artur je bio od reči, zaista je čekao pored lifta.

- Dobro jutro ili dan – pozdravim ga.

- Zdravo.

- Dakle ovo je tvoj sprat - okrenem se oko sebe.

- Jeste, ovuda.

Doručak je bio postavljen, za dvoje naravno.

- Hvala.

- Molim.

- Juče kasni ručak, danas doručak, jel to imaš novu misliju? Nahraniti Miu? – našalim se.

- Naravno da ne, samo volim da provodim vreme sa tobom.

- I romantika. Impresironirana sam.

- Važno je da smo rešili tvoj problem sa ovim srcem.

Zastanem u pola pokreta i izrebrim ga pogledom.

- Ovim srcem? To je sada tvoje srce, tvoje.

- Ovo srce nikad neće biti moje.

- Vidim da ti ništa nisi shvatio – ustanem i krenem ka vratima iznervirano.

- Mia – Artur me hvata za ruku.

- Šta? – brecnem se.

- Tvoje je, znaš to. Rekao sam ti nekoliko puta. Ovo srce je promenilo telo ali ne i osobu koju voli.

Smirim se i pogledam ga u oči tražeći nešto.

- Nemoj da ideš – kaže mi tiho, odmah zatim podiže ruku do moje glave i naslanja čelo na moje.

- Ponekad se pitam ko sam? Radim stvari koje mi nisu jasne, znam da nisu u redu ali ne mogu da prestanem.

O čemu on to govori?

- Ne mogu da prestanem.

Podignem glavu.

- Arture koje stvari? Ne razumem te.

- Stvari u vezi sa tobom. Ne mogu da dišem ako te ne vidim.

- Nismo se videli više od dva meseca.

Udaljio se malo od mene.

- Arture?

- Nije te sudbina dovela ovde, ja sam. Kupio sam Lit.

- Kupio si firmu u koju radim?

- Da.

- Ali . . . – udahnem duboko.