Samo ona

Savest

Mia

- To je on namerno učinio! Bedno kopile! Starac čije sam odvratne staračke ruke godinama trpela na sebi!

Dajana viče kao luda a Klara izvodi decu napolje.

- Šta se događa? – pitam je.

- Koliko sam razumela iz njenog vikanja gospodin Ford je sve ostavio gospodinu Arturu, celokupnu imovinu.

- Šta?

- Da, izvešću decu plaše se.

- Idite.

Uđem kod Dajane u sobu i zateknem je besnu i sa suzama.

- Je li sve u redu?

- Nije! Nije u redu! Artur je dobio sve! Novac, nekretnine, sve! Matora džukela je sve njemu ostavila. Ništa nije ostavio svom detetu.

- Možda treba da razgovaraš sa Arturom.

- O da! On je baš dobar čovek!

- Smirti se, plašiš Emili.

Sela je na krevet i zaplakala.

- Znaš li ti kako je . . . bilo trpeti njega? To nikad nije ni trebalo da bude on samo sam htela Artura da napravim . . . – zaćutala je.

- Ljubomornim – završim.

- Kakva sam bila glupača. Artur me odbacio kao poslednju krpu i Donald . . . ostavio me je bez ičega i to nakon svih ovih godina.

- Žao mi je – šta da joj kažem.

- Možda treba da se smiriš još uvek si slaba.

- Nemam ništa. Ništa.

- Nije tačno, imaš Emili.

- Ha, ha, ha – glasno se nasmejala.

- Moja ćerka je obožavala Donalda, čak i dadilju voli više od mene.

- Ti si joj majka, svako dete najviše voli majku.

- Znao je – iznenada je ustala.

- Molim?

- Matori je sigirno saznao da Emili nije njegova biološka ćerka, zato joj nije ništa ostavio – poraženo je ponovo sela.

- Emili nije Arturova sestra?

Okrenula se ka meni pa izdahnula.

- Moram da odem odavde.

- Ne ideš nigde – Artur nas prekida.

- Sigurno si srećan zar ne? – odmah je ustala.

- Sedi Dajana. Sedi.

- Da li želiš Emili? – pita je.

- Da li . . . kako da je izdržavam?

- Znači ne želiš je?

Dajana je ćutala.

- Ne mogu da verujem da razmišljaš o tome. Ona je tvoja ćerka – zaprepašćena sam.

- Donald je znao da nije njen biološki otac.

- Naravno – podrugnula se.

- Testament je neoboriv.

- Matori džukac.

- Ali dobićeš milion ako mi daš puno starateljstvo nad Emili i izgubiš se iz njenog života.

- Arture! – okrenem se ka njemu. Šta to radi?