Samo ona

Stare rane

Mia

- Ruperte ne zezaj me! – viknem u slušalicu.

- Mia žao mi je ali ne postoji način da se oslobodiš tog ugovora, osim ukoliko ne želiš da iskoristiš Norino nasledstvo i isplatiš ga.

- Naravno da ne, ne diramo Norin novac, to joj je nasledstvo od oca – uhvatim se za čelo.

- Onda je to sve.

- Hvala ti, zovem te ukoliko iskrsne nešto.

- U redu.

- Ništa a? – pita me majka nakon što prekinem vezu.

- Ništa, radim za firmu koja je u vlasništvu Artura Forda i spavala sam sa njim – sednem poraženo pored majke.

- Spavala kao „seks"? – pita me majka.

- Ne mama spavala kao „igrali smo pikado"! – brecnem se i moja majka počne da se smeje.

- Nije smešno i izvini što sam vikala.

- Ah seks, rado ga se sećam.

- Mama . . . – i ja krenem da se smejem.

- Tata! Tata - Nora je stajala pored prozora i vikala.

- Šta? – ustanem i pogledm kroz prozor. To je bio Artur. Nosio je cveće i kese u rukama i išao prema mojim vratima.

Moja majka otvara vrata i pozdravlja se sa Arturom kao da joj je rod najrođeniji, moja ćerka mu odmah skače u naručje, jer pobogu, on joj je „tata".

Sačekam da izmene pozdrave i da Nora uzme igračke koje je dobila.

- Nadam se da ne kasnim – napokon mi se obraća.

- Na šta?

- Na večeru. Dogovorili smo se u osam zar ne?

- Ne nismo.

- Pa evo me ovde i gladan sam. Šta ima za večeru? – pita me opušteno.

- Šta nije u redu sa tobom? Ne možeš tek tako doći ovde i glumiti šta?

- Porodicu sa tobom? Mogu. Obeščastila si me, red je da me oženiš.

- Ja ne vidim šta je ovde smešno Arture, porodica je ozbiljna stvar.

- Šta nije u redu sa tobom? Ovde sam, želim da budem deo tvog života i želim da budem Norin otac, treba da mi pružiš priliku a ne da koristiš sve moguće izgovore da me se rešiš – uozbiljio se.

- Ovde nisu problem moje bubice, ja tačno znam šta želim od života i budi sigurna da znam kako da se borim za to, naš problem su tvoje bubice.

- Moje? – prekrstila sam ruke na grudima.

- Da tvoje, držiš se grčevito za uspomene koje si imala sa čovekom koji je mrtav! – povisio je ton.

- Ti nemaš nikakvo pravo . . .

- Imam – prekida me.

- Luka je mrtav. Nikad se neće vratiti da ti pruži „srećno do kraja života", nikad neće biti Norin otac i tvoji snovi sa njim se nikad neće ostvariti. Suoči se već jednom sa tim i pomiri se sa činjenicom da je njegovo srce samo jedan običan organ zbog kojeg funkcioniše moje telo!

Moje telo počinje da se trese i bes me uzima pod svoje.

- Izlazi iz moje kuće! – viknula sam.