Uzalud bežiš od sudbine

4.DEO

Suzana se polako odvoji od njih.

- Nisam majko još završila.Ovim svojim priznanjem, majko, ti si samo otvorila put ka našim srcima.Ne mogu ti zbog jednog zagrljaja oprostiti duge godine izgnanstva.Ali to  je nešto  što će vreme rešiti i pokazati - polako pogleda ka Bredu.

- Kada kažeš da sam volela Bredlija, ne grešiš.Jesam, onda to nisam smela da priznam, danas mogu.Pobegla sam da izbegnem probleme i provedem život u senci muža.Udaću se samo za onoga koji će moći da ide u korak sa mnom, naravno.Berte, preuzmi - obrati se bratu.On polako spusti sina na pod.Pogleda ih sve.

- Prvo da vas sve upoznam!Ovo je moja supruga Snežana a ovaj lepotan je Boris, moj sin. Ne znam da li ćete ih prihvatiti, međutim oni  to znaju i zato i ne očekuju  to od vas.Niste im potrebni, jedina osoba iz ove porodice koja im treba osim mene je Suzana i to im je dosta.Što se ostaloga tiče, Suzana ti preuzimaš upravu nad hotelima i restoranima, je li tako?

- Da, tako će mi ostati više vremena za proučavanja i predavanja a i moju firmu.Šta ti preuzimaš?

- Tomas ostaje na imanju da upravlja njime, Stiven preuzima elektronsku industriju a Jef mašinsku, na kraju krajeva za to su se i školovali.Što se mene tiče ja ostajem  kao kontrolor nad svima njima.Što se tiče  tvog dela to nije moja briga.To bi bilo to što se tiče imanja i kompanije.Imam i rudnike nemetala  i dragog kamenja u Amazoniji i znaš da moram o njima da se brinem.

- Majko, možeš li da  pokažeš Snežani koje su naše sobe da se smesti .Draga smesti Borisa da se odmori a odmori i ti - na kraju reče Bert.

- Nema potrebe da odmaram, samo ću se osvežiti a Boris je već zaokupio tetkinu svu pažnju.Tako da zaista nema  potrebe da se odmaram. Uostalom, imamo problema  u rudniku u gornjem toku Madeire.U "Boris" rudniku- obavesti ga.On zgrabi njenu akten-tašnu i odjuri u radnu sobu.Suzana je pogleda i kroz smeh reče:

- Ti baš znaš kako da ga obraduješ!- zajedno počeše da se smeju.

-  Da, u pravu si.Najrađe bi on sada uzeo Borisa i pokazao mu sva ona divna mesta iz detinjstva, o kojima mu je pričao.Ali problem je veliki.Došlo je do pobune.Ne znamo šta je uzrok.Poslala sam Roda tamo da vidi šta se dešava. Naravno otputovao je tajno - reče Snežana uz čarobni osmeh. Za svo ovo vreme ostali su ih gledali kao osmo svetsko čudo.Marijana, Suzanina majka imje prišla.

- Snežana, ja sam tvoja svekrva - predstavi se.

- Znam, videla sam vaše slike kod Berta u kancelariji. isto tako sam videla i vašu g.Tomase. Imate sina kakav se retko sreće.Ovo što ste vi stekli za par generacija, on je stekao za samo par godina.

- Ti poznaješ život našeg sina o kome mi samo možemo da naslućujemo.Hoćeš li mi ispričati nešto o tome? - upita Marijana.Snežana joj se osmehnu.

- Hoću naravno, kada budemo imali vremena, majko!Hoćete li mi sada pokazati gde da se raspakujem?- upita podlaktivši je.

- Da, naravno. Pođi sa mnom.Mogu li ti pomoći sa raspakivanjem?

- Možete, naravno.Suzana, hoćeš li se pobrinuti za Borisa.Znaš da se  ne plašim da će mu se nešto desiti, ali ipak je ovo  nepoznata okolina za  njega.On je navikao na džunglu. 

- Nemoj da brineš.Prvo ćemo pojesti sladoled a onda...e neću sve da ti otkrijem.Idi slobodno.

One odoše a ona osta u sobi sa ocem i braćom. Braća su imala utisak da ne postoje za nju.Mali Boris je radoznalo gledao oko sebe.Jedino poznato lice ovde, osim mame i tate je bilo tetkino.

- Borise! - pozva ga.- Zeliš li sladoled? -upita ga.

- Ura!!!Tetka ti  znaš da kažeš pravu stvar u pravo vreme! - uzviknu radosno i ugnezdi se u njena krila.

- Ma nemoj! - reče ona smejući se. 

- Marija!Marta! Dođite !- Pozva domaćicu kuće, koja se ubrzo pojavi.

- Izvolite gospođice!

- Marija, ovo je Boris, Bertov sin.Borise, ovo je Marija, ona nam kuva, sprema i čuva sladoled.

- Drago mi je, gospođo - reče Boris i prući ruku Mariji.

- I meni je drago, mladi gospodine.Izvolite gopođice?

- Marija, prvo prekini sa tim gospođice, posvađaćemo se. A drugo, donesi nam sladoled.Ja ću vanilu  a ti Borise?

- Ja bih od banane i čokolade.

- Ima samo od vanile i čokolade - obavesti ih Marija.

- Onda nam donesi od vanile i čokolade za Borisa a meni samo vanilu.Ah da, Marija, Borisu možeš da daš sladoled uvek kad zatraži.otporan je. O ostalom će te obavestitri moja snaha Snežana i da potraži mi  Dejvida i Bredlija.

- U redu, Suzana.

Marija ode a ona pogleda u pravcu ostalih. Ćutali su i gledali je. Osećala je svo vreme njihove poglede na sebi, posebno pogled plavog čelika.

- U redu! Slušam. Nećete ništa da kažete?

 - A šta možemo da kažemo. Ti i Bert ste već sve preuzeli i saopštili.Nama nije ništa preostalo-

Pogleda u oca koji je prvi progovorio.Uživala je da ga vidi poraženog.

- Vidim da voliš svoje unuke, Dejvida i Bredlija.Bio bi red da upoznaš i Borisa. On je tvoj najstariji unuk. A zatim bi mogao da mi pokažeš poslovne knjige o radu imanja. ah da, Džefe i ti Stivene, za pola sata će doći moji ljudi da instaliraju  kompjutere u radnim sobama. Mali saloni će biti pretvoreni u kancelarije za mene i Berta. Vi koliko znam imate kancelarije u Springfildu.Kompjuteri iz vaših kancelarija će biti povezani sa našim u kancelarijama ovde.Tako da, upoznajte se sa Borisom i idite da obavitepotrebne pripreme - na samom izlasku  ih zaustavi.

- Ah da, blokirani su kompjuteri u vašim kompanijama kao i rtačuni u bankama. To će trajati dok se ne presnime svi vaši  dokumenti, mislim oko  48 sati. Na vratima se susreše sa Marijom koja je dolazila u pratnji  dece.Suzana ih upozna a zatim se oni uputiše u sobu za igru.Ona ih je gledala, očiju punih suza.

- Kako su deca bolja od nas starijih.Njih trojica će biti najbolji drugari a iznad svega - braća.Oh kako si mi odvratan oče.Znaš li da ti nikada u mom srcu nećeš imati svoje mesto - besno  mu reče.

- Znam.Svoju grešku sam uvideo i znam da nikad neću moći da operem svoj obraz.Uvek će me biti stid.Idem malo da prilegnem.Bredli, ti ćeš razmisliti, zar ne? - ustajući upita mladića koji je sve sa zanimanjem pratio.

- Da, razmisliću - odgovori nastavljajući da sedi i posmatra je.On se još nije razračunao sa njom.

- O čemu ima da razmisli? - upita Suzana. Nije joj bilo prijatno da ostane sama sa njim. Znala je da je čeka težak razgovor i objašnjenje. A kako objasniti  da je pobegla jer ga je volela. Otac se okrete i reče:

- Bred će ti sve objasniti! - i ode. Suzana se polako okreta ka njemu.

EVO  CURE MALO  ZA ČITANJE I OD MENE. UŽIVAJTE I OSTANITE KOD KUĆE!!!!