Uzalud bežiš od sudbine

8.deo

U tom momentu priđoše im ostali.Stiven prvi progovori.

- Koliko sam iz daljine razumeo, ovde se odvija neko čestitanje?-upita.Suzana se osmehnu.

- Tačno dragi brate!Upravo sam ponovo objavila veridbu sa Bredom - reče mu ona.Nije mogla da sakrije mali srkazam u svom glasu.Posle ovih njenih reči nastade čestitanje.Svi su bili srećni i zadovoljni osim verenika.Ni jedno od njih dvoje nije znalo šta ono drugo misli, to je pravilo probleme.Uskoro se blićilo finale večeri.Dolazio je trenutak proglašenja kralja i kraljice večeri.Začuo se glas gđe McArti, Bredove strine.

-Dame i gospodo, čast mi je da vas večeras pozdravim sve ovde okupljene i proglasim ovogodišnje pobednike Prolćnog festivala.Po prvi put u istoriji našeg festivala imamo dva kralja i dve kraljice proleća.Pošto je broj glasova bio jednak žiri je odlučio da napravi Solomonovo rešenje i preseče Gordijev čvor. Tako da ove godine imamo dva kralja i dve kraljice, to su gđa Snežana i g.Bert Jonson i gđa Suzana Jonson i g.Bredly McArti. Čestitam vam dragi moji - na kraju se prolomi buran aplauz.Prvo je govor održao Bert.

- Dame i gospodo, hvala vam na vašim glaasovima.To mi je najlepši poklon za povratak kući.Zahvaljujem se  i u ime svoje supruge.Nama nije potrebno  da budemo kralj i kraljica proleća, mi smo to jedno drugom u nešem životu.Zato glasove prepuštamo našoj sestri Suzani i njenom vereniku Bredu McArtiju.Hvala vam još jednom - završi govor Bert uz buran aplauz.Snežana se pridruži suprugu i doda.

- Hvala vam za ukazano poverenje.Ja sam stranac za vas i supruga Berta Jonsona.Slažem se sa svojim suprugom.Moj kralj je moj suprug i naši glasovi idu Suzani i Bredu. I još nešto.Suzana , neka Bred bude tvoj kralj i ti njegova kraljica, to vam je  najlepše dostignuće, verujte mi.Čestitam!-  njen je govor propraćen uz ovacije.Red je bio na Breda.

- Ne znam šta bih mogao da kažem osim hvala.A vaše želje ću svim srcem prihvatiti i savete ispuniti.Hvala još jednom. Suzana - reče i pruži ruku ka njoj. Polako je prišla.

- Dragi sugrađani, hvala  vam svima na ukazanom poverenju.Pre seddam godina vaši glasovi  su mi pomogli da nastavim u ispunjavanju  svojih snova.Danas mi potvrđuju da sam dobro  postupila i da treba da tako nastavim.Ako ispunim Snežaninu želju i postanem kraljica Bredlija McArtija, znaću da moj život nije uzalud prošao.Da sam imala sreće kao moj brat Bert, i ja bih postupila isto kao on večeras.Nadam se da će sledeće godine pobediti neko drugi.Hvala vam.

Posle govora prijatelji su prišli da im svima čestitaju.Suzana je primala čestitkesa tugom u srcu.Znala je da od nje ne bi bilo srećnije žene na svetu da joj je ljubav uzvraćena. Uskoro su počeli da se razilaze.Bert je prišao Suzani.

- Suzana, ideš li sa nama kući?- upita je.

- Neće, Berte.Ja ću je odvesti.Želim da budem malo nasamo sa svojom verenicom.Nadam se da se slažeš sa mnom, draga? - upade u reč Brd. Suzana ga pogleda.

- Ne, nemam ništa protiv.Idite vi, Berte! - reče ona i osmehnu se bratu.Oni odoše  a uskoro kretoše i njih dvoje. Napolju je bila predivna noć, prepuna zvezda i mesečine.Bred je polako vozio.Ubrzo su se zaustavili na jednom uzvišenju.Suzana ga pogleda  i on se osmehnu.

- Želim da ti pokažem nešto, pođi sa mnom - reče i izađe iz kola.Ona polako izađe uz njegovu pomoć.Iznenadilo ju je njegovo kavaljerstvo.Nikada se nije tako ponašao pre.Bila je na oprezu.

- Doveo sam kraljicu da joj pokažem njeno kraljevstvo.

Učinilo  joj se da u njegovom glasu  čuje prizvuk ironije.Ona gordo pođe napred ali njene  salonske sandale nisu  bile prilagođene travnatom terenu i saplete se.Sigurno bi pala da je  nisu uhvatile dve snažne rukei nađe se u njegovom toplom naručju.Nasloni se na njega i obavi ruke oko njegovog vrata.Glavu je naslonila na njegovo rame.Punim plućima je udisala njegov muževan miris pomešan sa losionom i duvanskim mirisom.Ubrzo on stade.Nije želeo da se oslobodi slatkog tereta.prijalo mu je da je drži u naručju.Već je bio zaboravio kako to izgleda.Suzana progovori i prekide čarobni momenat.

- Bred, hoćešli da me spustiš.Mislim da mi ne preti nikakva opasnost - reče mu.U njenom glasu se čulo zadirkivanje. On je spusti ali je i dalje držao u naručju.

- Nisam siguran da mi nećeš opet pobeći.Možda te ovo mesto podseti na neku noć u džungli i poželiš da odeš tamo - uzvrati joj.

- Ako poželim da ponovo udišem vazduh prašume povešću i tebe, veruj mi.Nema ništa  lepše od vođenja ljubavi uz čudne zvuke džungle i prašume - nije zaostajala za njim.Naskon tih reči osetila je strahovito stezanje oko svog tela.

- Bred, polomićeš mi kosti, šta ti je? - uzviknu.

- Oprosti! - reče i njegov stisak popusti.Hajde, vreme je da te odvedem kući! - reče  i pođoše kući.

I evo i jednog malo kraćeg poglavlja...