Uzalud bežiš od sudbine

18.Deo

Nekoliko dana kasnije Suzana je posetila doktora.

- Pa gđo McArty, Vaše sumnje su tačne.Vi ste u trećem mesecu trudnoće.Čestitam Vam -reče doktorka Suzani.

- Hvala Vam .Sa bebom je sve u redu? - upita.

- Da.A s obzirom na vaše zdravlje, ne vidim mogućnost za nekim problemom.Na kraju krajeva, šta je jedna trudnoća za sve ono što ste Vi preživeli u žiotu - reče sa oduševljenjem u glasu.

Suzana je pogleda, bila je to mlada žena od 30 godina.

- Kako to da, Vi znate za mene?Mislim arheologija i medicina nisu bliske grane nauke ? - upita je veoma prijatno iznenađena.

- Da , nisu, ali ja obožava istoriju i arheologiju i zato znam za Vas, Vaš sam veliki obožavalac.Još sam na fakultetu slušala o vama kao o briljantnom studentu a ni jedno Vaše delo nisam propustila da pročitam. Imam ih sva, tako mi je drago da sam Vas upoznala i nadam se da ću ja biti ona koja će voditi Vašu trudnoću - objasni doktorka.

- Hvala Vam.Naravno da ćete Vi, živim ovde. Do viđenja i hvala - reče Suzana i izađe iz ordinacije.Prijalo joj je ovo kad je hvale pametni i obrazovani ljudi.

Uskoro je stigla kući, Bred još nije došao sa posla a ostali su otputovali na odmor.Suzana i Bred su već mesec dana bili sami u kući.Pozva majordoma i da svima slobodo veče. Pa ode kuvarici i zamoli je da pre odlaska pripremi večeru za njih dvoje.Nakon toga ode u sobu da se pripremi. Uskoro je u beloj lepršavoj haljini, bez bretela sedela u dnevnom boravku i čekala muža.Uskoro se i on pojavi, izađe pred njega sva blistajući. On je pogleda, primetio je veš nekoliko dana da je nekako drugačija.

- Oh, kakvo divno iznenađenje. Zdravo draga, kako si?

- Zdravo ljubavi.Predivno.Večera je spremna, osveži se i dođi u malu trpezariju.imam još iznenađenja za tebe - reče nakon što ga pozdravi.

- Iznenađenje je veš i to, što imam tebe za ženu i ljubav - reče on i uputi se da se osveži.Uskoro se pojavi sveže istuširan u trpezariji.Iznenadi se kad vide postavljen sto za dvoje sa romantično raspoređenim cvećem i svećama.Sede za sto i upita:

- Da li mi to nešto slavimo?

- Možda! - reče mu.

- Ali prvo da večeramo - doda zavodljivo se osmehujući.Pogleda je ,radije bi nešto drugo.

- Važi, a iznenađenje?- upita.

- Na kraju večere - namerno je odugovlačila.Jeli su u tišini, a na kraju večere Suzana ustane i priđe polako Bredu i sede mu u krilo.Osmehnu se jer mu je ovo prijalo.Izvi obrvu i pogleda je.

- Brede, postaćemo roditelji - reče mu izravno.

- Suzi, je si li sigurna? - upita sa nevericom.Ona klimnu glavom.

- Da, istina je, Bila sam danas kod doktora, treći mesec sam - objasni mu.Polako spusti ruku na njen stomak a zatim je pogleda.

- Obožavam te.Nisam ti to nikada rekao ali pogrešio sam. Ti mi život značiš i ne mogu da živim bez tebe,Najlepši poklon koji sam u životu dobio, dala si mi ti.Volim te!

- I ja volim tebe.Jako dugo već.Skoro deceniju.Ljubav prema tebi mi je pomagala da preživim u raznim opasnim situacijama.Bio si moja inspiracija i moja snaga.A sada da nazdravimo! - reče.

Bred otvori šmpanjac i nadu u čaše.Pogleda je vatreno i reče:

- Za najlepšu ženu sveta.

- Za najboljeg čoveka i našu budućnost.

Bred je podiže u naručje i odnese u njihovu sobu.Kad su već bili u krevetu pogleda je i upita:

- Suzi, smemo li?

- Da, čak je preporučljivo...Ne oklevaj - uz osmeh mu odgovori.Polako je zagrli ko da je od stakla.

- Paziću i biću nežan.

- Znam da hoćeš.Ne brini, rodiću tii zdravog naslednika - obeća mu...On je pogleda.

- Mislim da u to nema potrebe sumnjati.Volim te Suzana McArty.Voleću te zauvek.

- I ja tebe!- srećni zaploviše u njihove visine.

**************************************************************

- Kćeri, neka ti je sa srećom.Deca su najveće blago na svetu.I sama ćeš to uvideti - srećno joj čestita Marijana.Suzana je pozvala svoje na ručak i saopštila im novosti.Sa njima su tu bile i ostale, a i Koni.Sedele su na terasi .Muškarci su bili sa Bredom u konjušnicama gde im je on predstavio svog favorita za ovogodišnja takmičenja i usput saopštio novosti.

- Oh mama, ja to znam odavno.Decu volim i uvek sam ih želela - odgovori joj.

- Po tvom ponato nikada ne bih rekla - reče Marijana.

- To je zato što me , mama nikad nisi zaista poznavala.

- Suzana čestitam ti - prekide razgovor Meri.

- Hvala draga.

- I ja i Džef ćemo postati ponovo roditelji.Zahvalčjujući tebi sad je došlo mirno vreme da se porodica širi - reče ona.Suzana je zagrli.

- Meri to je divno.Znači deca će nam ići zajedno u školu.Čestitam.

Samanta sačeka da se smire i reče

- Pa fino onda nas je tri, kao da smo se dogovarale - Pogledaše je a onda i najstariju Snežanu koja je sleđeno sedela.Suzana je upita:

- Snežo, šta ti je? - ona je pogleda.

- Nema vas tri nego nas je četiri.I ja sam trudna.Treći mesec.

- Ja sam isto treći - reče Suzana.

- A ja sam drugi, Meri?- pogledaše u nju...

- Takođe drugi - potvrdi.

- Fino, postaću četvorostruka baka ili možda petostruka?- upitno pogleda Marijana na kraju u Koni.

- Ne, nisam.Bar se nadam.Htela sam da vam kažem da smo Ron i ja odredili datum venčanja ali su vaše vesti mnogo zanimljivije - reče ona.

- Koni, pa to je divno.A kada je srećan dan? - upita Suzana.

- 20.septembra - odgovori.Sve su se sjatile oko nje.Takosu ih muškarci zatekli kad su došli do njih.Bred pogleda u suprugu i upita:

- Draga, šta se dešava?- ona se osmehnu.

- Mnogo lepih stvari. Ja, Sneža, Meri i Samanta smo u drugom stanju a Koni je rekla da ste odredili datum venčanja, Roni - objasni i pogleda u brata.Na te reči nasta opšte veselje.U tom trenutku uđoše g. i gđa McArty sa Džonom i Sem u pratnji.

- Hej, šta se ovde dešava? - Bred i Suzana im priđoše i onda Bred objasni situaciju.

- Ja, Bert, Stiv i Džef šemo postati očevi a Ron i Koni su odredili datum venčanja.

- Oh, čestitamo vam svima. To je zaista razlog za slavllje - reče g. McArty.

- Kako to da ste se vratili anije sa odmora?

- Požurili smo da vam saopštimo srećnu vest.Samanta i Džon su odlučili da se uzmu.Oni su odredili datum takođe 10.septembra - objasni gđa McArty.Nakon tih reči nasta sveopšte slavlje. Bred i Suzana iskoristiše gužvu i izađoše neprimetno.

- Ljubavi, šta ti misliš o svemu ovome? - upita Suzana.

- Mislim da je ovo fantastično i da bi trebalo da proslavimo kako treba.Šta kažeš? -predloži.

- Divno, rezerviši nam sto u restoranu a ja idem da im kažem da se spreme - prihvati oduševljeno.To veče je bilo i ostalo za pamćenje, ne samo oni već seo Springfild je pamtio to.

**********************************************************************************

I cure, ostalo nam je još samo epilog...