Uzalud bežiš od sudbine

3.DEO

Ujahala je žustro u dvorište i tu zatekla Berta, pakovao je stvari u landrover.Prišla mu je usput sjahavši.

- Pedro! - dozvala je štalskog momka.

- Otimarite Crnu strelu i dajte mu zobi.Berte!!! - pozva brata.

- Molim Suzana! -odazva joj se pakujući poslednji kofer u kola. Ona ga naglo okrete uhvativši ga za ramena.Stajala je ispred njega sva nakostrešena.

- Gde ti misliš da ideš?- upita ga besno.

- Nazad u Amazoniju!Tamo me vole i raduju mi se divljaci, dok me  ovde civilizovani ljudi ignorišu.Rekla si mi  da sam ovde potreban, e pa nisam nikome osim tebi.A i ti ćeš uskoro otići! - 

Ljutito joj odgovori. Ona priđe kolim i uze ključeve.Gledao ju je ljuto.

- Varaš se brate!Nema više bežanja, nema više dopuštanja da nas nadvladaju one dve ulizice i jajare.To što su oni ostali ovde ne znači da su oni i bolji od nas.Šta znače te godine koje su duže ovde od nas.Šta su oni preživeli ?Ništa.Ja i ti smo za ovo našeg  života videli toliko toga, gledali toliko puta smrti u oči , koliko oni nemaju kose na glavi. I zato polazi za mnom. 

Sve ovo je govorila  povišenim tonom tako da su je mogli čuti i oni u kući. Bert  je znao da   je  to njima i namenjeno.Ali ju je ipak ogorčeno upitao:

- Kuda da idem? Oni zombiji sada sigurno nazdravljaju!

- Presešće im! 

I jeste kada je uletela u dnevni boravak, osim njene porodice tu se nalazio i njen bivši verenik.Koji je to izgleda još uvek bio za njene roditelje.Stala je nasred sobe dok se Bert povukao pored kamina.Svi su ih gledali zabezeknuto.Otac je prvi progovorio:

- Suzana, kako to ulaziš.Pozdravi gosta.Berte, zar ti nisi otišao? - upita na kraju sina.

- Kao što vidiš oče, nisam!Mislim da ovde imam još posla - odgovori mu.Suzana se obrati najstarijoj snahi.

- Meri, odvedi decu iz sobe! - naredi joj. - I ostani sa njima!Ti takođe Samanta, a možete da povedete i vašeg ljubavnika.Ovo što će se sad desiti nije  za  vaše oči i uši.

- Suzana ko misliš da si ti?Ovde još uvek ja komandujem! - pobuni se njen otac i zapanji se onim što je usledilo.Nimalo nežno, ni ljubazno ona mu odbrusi:

- Zaveži, oče!Vi se gubite iz ove sobe! Berte sipaj mi piće.

- Suzana, Bredli ostaje! Bredli sedi! - obrati se otac čoveku za koga je Suzana trebalo da  se uda po volji roditelja i starije braće.Njoj naravno  to nije padalo na pamet. Umesto toga otišla je u prašumu Konga da proučava Hoten-tote.Istini za volju nije mu se imalo šta zameriti.Bio je zgodan, visok, crnokos sa čelično plavim očima i poreklom starim koliko i njeno, a i  istim bogatstvom.Jedina mana mu je bila ta što je želeo da je ukroti.Tačnije, ponašao se prema njoj kao i njeni roditelji.Iako je naredila da izađe on nije pokazao ni najmanje želje  da to  uradi.I zato će ona podrugljivo:

- On nije ni imao nameru da ide!

- Tačno! Očekujem tvoje objašnjenje za beg od pre sedam godina uoči svadbe!

- Ništa ti ja ne dugujem.Nikada me nisi ni pitao da se udam za tebe.Sve si dogovarao sa mojim roditeljima i braćom.E pa izvoli, izaberi jednog  od njih dvojice i oženi.Oni su ionako pederi! - na ovo je njen otac burno reagovao.

- Pazi kako se izražavaš!

- Đubre si ti  Tomase Juniore Džonson!Ponašaš se kao da si diktator velike države.Razdvojio si svoju rođenu decu.Uneo razdor među njih.Mene i Berta  nikada nisi voleo!Samo su Stiv i Džefbili uvek na prvom mestu.Mi smo uvek bili izrodi.E pa vidi te izrode sada. Njih voli pola američkog kontinenta.U svetu je ime Suzane Džonsonpoznato  i poštovano.Zasluga za narod imam  više nego  ti kose na toj  tvojoj glavi.Isto je i sa Bertom, samo je on  biolog a ja arheolog.Znaš li gde smo se sreli. Ne znaš! Sreli smo se  u srcu Amazona gde još uvek žive plemena ljudoždera.Ako mi ne veruješ evo ti kaseta sa tog putovanja.On je tamo stigao godinu dana pre mene.Mi smo  bogovi za ljude koji žive tamo.

- Divljaci! - sarkastično je prekide Džef.Ustremi se na njega.

- Ti "divljaci" ako mu neko  popreko pogleda brata ili sestru, raspori ga  anjegovu glavu preparira i nabode na kolac usred sela za  primer drugima da  je njegovo  svetinja za njega.A ako  njegova sestra neće da se uda on otera mladoženju iz svoje kuće.Poštuje njenu volju.Ti proteruješ sopstvenu sestru. Ko je  onda divljak!Ja mislim ti. Uplašili ste se da vam ne uzmemo imanje.Ovo imanje je moje i Bertovo.Otkupili smo vašu  hipoteku.Prema tome mi smo ovde  na svome, i za razliku od vas mi smo ljudi.Bert se spremio da  ponovo ode od kuće iako ju je kupio.Ali ja  mu neću  dozvoliti.Nisam preživela tolike avanture, toliko puta gledala smrti u oči, tražeći brata džabe.Nisam ja tražila samo ostatke starih  civilizacija već i svoga brata. I  sada kad sam ga našla ne dam ga.Radije ću vas oterati.Prema tome, majko, oče, i  ja i Bert  smo vaša deca takođe.I imamo pravo na vašu ljubav kao i oni. Nemate pravo da nas odbacite.Kao što vidite vtratili smo se i preuzimamo imanje.Njime ćemo od sada upravljati mi. Vi ste ga doveli do propasti.Otkupili smo hipoteku tako da je imanje opet u porodici.Berte, slažeš li se sa mnom?

- U svemu, osim u jednom.Znaš da moram  da odem u Brazil po Snežanu i Borisa.Zatim se vraćam ovamo- reče. Ona se osmehnu.

- Neće biti potrebno da ideš u Brazil.

- Kako to misliš?

- Pogledaj iza sebe! - reče i raširi ruke.

Iza njenog  brata stajala je predivna  crnka i za ruku držala dečačića od  pet godina koji uz radosne  krike poleti tetki u zagrljaj.

- Snežana! - uzviknu Bert.Mlada  žena mu polete u zagrljaj.Suzana  se okrete roditeljima i braći.

- I šta ste odlučili?

- Ne razmemo, šta da odlučimo! Ti si odlučila već sve - oporo i rezignirano  će otac.

- Nisam, vi morate da odlučite da li  nas najzad prihvatate kao svoju decu iako smo lutalačkog duha?

- Kćeri...- ovo je prvi put  da se i majka javila.

-Ja vas nikada nisam razdvajala ali ću danas  po prvi put za skoro 40 godina braka reći.Ćutala sam i trpela vašeg oca jer sam tako vaspitana.Gledala sam kako mi vas tera i nisam smela da mu se suprotstavim.Gledala sam kako kako mi deli decu i ćutala. Tebe kćeri nikad  nije voleo od trenutka kad si se rodila.Bert ga je razočarao tek kad je izrazio želju da ode.Kada se nije njemu povinovao.A tebe  nije voleo zato što si žensko.Grešna sam.Pogrešila sam što se nisam borila za vas. Čak i kada su hteli da te udaju nisam se bunila jer sam  mislila da si  zaljubljena u njega i da će ti biti bolje tamo.Kriva sam ali zahvaljujem Bogu što imam dvoje tako hrabre dece i što mije pružena šansa da ispravim greške iz prošlosti.Sine, kćeri, dozvolite da vas majka zagrli - to reče  a oni joj priđoše i zagrliše je ljubeći joj uplakano lice.