Uzalud bežiš od sudbine

2.DEO

Duboko zamišljena devojka se spustila na kolena i uzbrala nekoliko predivnih mirisnih cvetova.

- Eh, dolino moja! - iznenada progovori predivnim altom.

- Tebe sam volela više od svojih najmilijih, a ti mi samo bol donosiš.

Misli joj se vratiše u prošlost. U ovoj dolini njena porodica je vekovima imala posed.Ovde su joj rođeni roditelji, babe, dede.Tu je rođena  ona, a i njena braća. Svi su zajedno tu odrastali, tu se prvi put zaljubili, braća i oženila šireći imanje na taj način.Tu je i ona upoznala čari prve ljubavi i prvog poraza. Napustila je selo sa 20 godina da se nikada više ne vrati.Roditelji nisu ništa branili njenoj braći, a ni njoj dok su radili onako kako su oni mislili da treba i želeli.Ali njihova kći je morala da potraži svoju sreću van ovog mesta i sveta.Želela je da postane arheolog. To je i postala sa 21 godinom, završivši fakultet pre vremena , to uostalom je i bilo za očekivanje jer je i srednju završila pre vremena.A danas je saznala da su tim zanimanjem opravdali njeno odsustvo tokom proteklih 7 godina.Sada se vratila ali ono od čega je pobegla ju je sačekalo, očito da sedam godina nije bilo dovoljno da se nešto promeni ovde, za razliku od njenog života.

Za tih 7 godina ostvarila je sve svoje snove, postala je svetski priznat stručnjag iz oblasti arheologije, obišla je mnoge delove sveta a među njima i zabite delove Amazona.Sa svog poslednjeg putovanja donela je veoma važna otkrića koja će možda promeniti saznanja o nastanku naše civilizacije.Ali i pronašla ono što je zapravo i bio njen primarni cilj, našla svog najstarijeg brata , koji je sa 16 godina otišao od kuće i roditelji od tada ništa nisu znali o njemu. Njoj je tada bilo 11 godina i bio je njen idol i zaštitnik.Njegov lik je ostao duboko memorisan u njenom sećanju, zato ga je lako i prepoznala iako su godine prošle.Sudbina je htela da se nađu u sred džungle, na najneverovatnijem mestu na svetu.On nju nije.

Sećao se male , plavokose devojčice i nije mogao da poveže istu sa devojkom neverovatne lepote i snage koja se pojavila pred njim nakon tro-nedeljnog putovanja kroz prašumu u nemogućim uslovima sa često opasnim po život situacijama.Za njene roditelje, ona se igrala i prašini i pesku na već otkrivenim lokalitetima. Stvarnost je bila totalno drugačija, život joj je često bio ugrožen tokom cele ekspedicije, baš kao na poslednjoj. Ta poslednja joj je ispunila najveći životni san, pronašla je svog brata.Po nekim informacijama organizovala je ekspediciju da potraži neke misionare i njihovog vodiča koji su otišli godinu dana pre u neistražen deo Amazona, u pleme za koje se znalo da postoji ali niko nije video ni jednog pripadnika već 100 godina.

Ne malo je bila iznenađena kada je u pratiocu dva misionara prepoznala svog davno odbeglog brata.Njena sreća je bila ogromna.Ponešena radošću i srećom vrisnula je :

- Brate! - i poletela mu u zagrljaj.Začuđen zagrlio ju je i još ne verujući svojim očima uzviknuo:

- Suzi! Je li to moguće? - ona je nemo klimala glavom.

U čast njihovog susreta priređena je proslava a ona i brat nisu mogli da se odvoje.Njena skoro detinja radost i sreća bila je iznenađenje i nešto strano za njene saradnike, navikle da je vide uvek mirnu, staloženu i hrabru.Svi koji su do sad bili sa njim na njenim ekspedicijama znali su da će im ovo biti nezaboravno i predivno putovanje. Isto su znali da uz nju im se ništa ne može desiti i da njena hladnoća je garancija njihove sigurnosti. Zato im je sada bila neobična.A ona i brat su jednom drugom pričali o godinama razdvojenosti ali nikada jedno drugom nisu rekli pravi razlog napuštanja roditeljskog doma.Nakon obavljenog proučavanja lokaliteta sa bratom se vratila u civilizaciju.Kada je završila sve obaveze po dolasku u civilizaciju sa bratom je došla kući.Umesto očekivanog veselja jer se vratilo dvoje svetskih putnika naišli su na ravnodušnost.Roditelji su ih osuđivali jer su napustili imanje a braća što su se vratili da im oduzmu ono što im pripada. "Jadne budale"da želi može sama da kupi celo imanje a i brat joj.Baš jutros je netrpeljivost dosegla vrhunac, da bi izbegla svađu , napustila je kuću.Znala je da je svađa neizbežna.Morali su da rasčiste stare račune.

Bert je takođe bio izašao.Ona je odjahala do mesta gde je uvek nalazila mir i donosila važne odluke.I evo je tu, ne zna šta da radi, kako da nastupi.Dosta joj je bilo odbacivanja njih dvoje. I to samo zato jer su oboje ličili na dedu po majci, večitog lutalicu i putnika.Kao da su njih dvoje mogli da pobegnu od genetskog materijala.Krajnje je vreme da se prestane sa bežanjem.Mora da pronađe Berta. Energično je uzjahala konjai odgalopirala ka kući.Čvrsto je odlučila da se bori za svoja prava.Moraju da ih prihvate takve kakvi jesu.Ako je mogla da savlada divlje hordigeze u Amazoniji, gde joj je mačeta visila nad glavom, moći će da sredi i roditelje.