Uzalud bežiš od sudbine

16.Deo

-Pazi stvarno.Pa dobro zauzmimo mesta i čekajmo.Neko bi mogao da mi donese sendvič i kafu - reče smeštajući se u fotelju.Upravo u tom trenutku uđe Koni gurajući ispred sebe kolica puna hrane i pića.

- Donela sam vam okrepljenje.Znam da Suzana ne može bez hrane i kafe - reč.Suzana se nasmeja.

- Pa nije baš tako, ali upravo sam tražila da mi neko donese okrepu.Ti ulaziš upravo kao da te sam Bog poslao - prihvati šalu.

- Pa znam ja šta tebi treba.Izvoli - doda joj sendvič i kafu.Suzana se nasmeja i uze.Koni posluži i ostale.Bred se smesti pored Suzane.I on je uzeo sendvič i kafu.Suzana ga pogleda i osmehnu se,prijalo joj je što je pored nje.Šalili su se i zadirkivali sa ostalima, Bred se fino uklopio sa svima, uživajući u novom licu svoje voljene. U jednom trenutku jedan od tehničara uzviknu:

- Profesorka, pogledajte! - i pokaza na monitor.

Suzana prebaci na veliki monitor sliku i svi su primetili da se u kapsuli počinje nešto dešavati.Pogleda na veliki sat na zidu i bilo je tačno 30 minuta posle ponoći.Svi prisutni su posmatrali na monitoru dešavanja u kapsuli.Uređaji u kapsuli kao da su se budili iz dubokog sna, jedan po jedan su se palili.Uskoro se pokrenuše i bića u kapsuli.Očigledno je proces izlaska iz hibernacije počeo ranije.Kalendar starih Anasaza nije se baš u potpunosti poklapao sa sadašnjim kalendarom.Odstupao je za nekoliko časova.Svi su kao bez daha gledali šta se dešava.Uskoro se otvoriše i skafanderi i pred njihovim očima prvo se ukaza lice jednog muškarca a zatim i žene.Oni su polako pokretali svoja tela.Suzana pogleda u Majkla.

- Majkle, jesmo li u mogućnosti da stupimo u auditivni kontakt sa njima? - upita.

- Da, jesmo ali bih ti ipak predložio da sačekaš .Džoj namešta prevodilac na engleski sa staroslovenskog. Uz to mislim da je bolje da pustimo da oni stupe u kontakt sa nama - reče joj.

- U redu, Majk.Možda si u pravu - složi se njim.

Bred je pratio šta se dešava u kapsuli ali i svoju ženu.Nije mogao da opiše kako se oseća, ponos, divljenje, ushićenje sve to i još mnogo drugog ali jedno je shvatio.Da su se venčali pre sedam godina, mrzela bi ga a i on nju. Ovakvu ženu treba pratiti i podržavati, on to nije bio spreman niti znao pre sedam godina, sada zna.Odjednom uzviknu.

- Bože, šta im se dešava sa licem? - svi su zbunjeno pogledali.Kada su ustali, lica osoba su bila bela a sada su dobijala bronzanu boju.No oni kao da se nisu osvrtali na to.Uskoro su počeli da međusobno razgovaraju.S obzirom da su bili priključeni na kapsulu mogli su sve da razumu.

- Manisda, kako se osećaš? - bilo je prvo što su čuli.

- Pa, pomalo čudno nakon toliko vremena.Ali dobro sam, Karm!

- Manisda, imam utisak da nas neko posmatra i sluša.Uključiću spoljne kamere - reče muškarac i priđe kontrolnoj tabli.Žena mu se takođe priključi.Nastalo je posmatranje okoline.

- Karm, vidiš li isto što i ja? - uzviknu žena.

- Da.Izgleda da senalazimo u nekoj prostoriji.Evo nekih osoba.Liče na nas ali im je koža bela - reče. Suzana odluči da se javi.

- Dobro došli u 8989-u godinu vašeg kalendara.Mi smo ljudska bića i nalazimo se na planeti Zemlji.Naučnici smo iz SAD.Ja sam doktor arheologije Suzana McArty, a ovo su moje kolege, Majkl, Džon, Koni,Suzi,Džoj, Sumi En, Ted, Bred, Barni i Vili.Možete li nam reći nešto o sebi. Kao prvo iz koje epohe i civilizacije dolazite ako ste sa ove planete, a kao niste sa koje planete dolazite.Mi pretpostavljamo da ste sa druge planete a nalazite se na planeti Zemlji - upita ih uzbuđenim glasom.