Uzalud bežiš od sudbine

12.Deo

5.juni , nedelja. Osvanuo je divan dan, vedar, sunčan dan.Temperatura je od ranog jutra najavljivala topao dan. Na imanju Jonsonovih polako su ustajali ukućani.Danas je bio veliki dan, Suzanina svadba.Ona je ustala u zoru.Nije imala mira. Sada je shvatala zašto su sve mlade nervozne.Danas je trebalo da promeni  ceo život, danas u 14.00 postaće gospođa Bredlija McArtija.Ceo ritual  će se obaviti u lokalnoj crkvi.A nakon toga biće priređen prijem na imanju Jonsonovih da bi  oko 18.00 Bred i Suzana  krenuli na svadbeni put.Još uvek nije znala kuda.

Pomalo se plašila prve bračne noći.Njene misli su bile ispunjene bojazni da neće moći da zadovolji svoga muža.Energičnim pokretom glave ona prekide tok svojih misli i ustade iz kade.Polakoizađe iz kupatila i pređe u sobu.Tu je već čekala Snežana da joj pomogne  pri oblačenju.Njena venčanica  od belog satena  stajala je na lutki u uglu sobe.

Koštala je čitavo bogatstvo ali je i vredela.Imala je kratke rukave i gornji deo  je podsećao na haljine dvorskih dama.Oko pojasa se nalazio venac od ružičastih i belih bisera.Na isti način su bili ukrašeni i rukavi. Koliko je gornji deo bio jednostavan toliko je suknja bila bogata. Imala je tri suknje, prva od organdina i žipona, druga od predivne  belgijske čipke  i tila  a treća od belog satena.Ta treća je i imala najviše čari.Napred je bila  na sredini pokupljena svilenom ružičastom satenskom ružom u visini kolena, nešto niže  sa obe strane pa i sa strane još po jednom ružom, tako da  je otkrivala  čipkanu suknju.U zadnjem delu  se širila u lepezasti rep po kome su na ivicama  bile izvezene  ruže. Negde na sredini između  poda i struka  i rep je bio pokupljen, zapravo napola nabran i tu je  stavljena ružičasta satenska  mašna.Haljina je izgledala predivno. Bila je to  Kardenova kreacija koja je koštala papreno.Kompletnu  nevesinsku odeću upotpunjavao je venac od satenskih cvetova breskvine i narandžine boje i predivan dugi  veo protkan zlatnim nitima.Na kraju  čipkane rukavice i srebrne cipele. Snežana joj je sređivala frizuru.

- Znaš Suzi, ova venčabica deluje tako izazovno da pomalo žalim Breda - reče nameštajući haljinu.

- Pa i treba da ga muči. Želim da me se seća na dan našeg venčanja kakva sam bila.Moram da u svakom trenutku budem drugačija.Znači da sam uspela, ako  ti to misliš.Znaš li da je ova haljina  šivena specijalno  za mene? - reče joj polako se šminkajući. Snežana joj je podigla kosu.

- Stvarno?! Pa ti znaš Kardena! - uzviknu.

- Da, poznajem ga.Ali mi je ipak naplatio papreno mada ne žalim.

- To ti verujem. Kaži, želiš li da ti stavim dijademu u kosu odozdo da sakrijem ukosnice?  upita pokazujući dijademu od zlata sa neravnomerno  raspoređenim sitnim rubinima. Ona klimni glavom i završi sa šminkanjem.Nije stavila mnogo senke ali je ovo bilo efektno.

- Da, stavi.Gde su mi čarape? - upita tražeći ih. Snežana ih uze sa kreveta i dade ih joj.Zabavljala je njena nervoza.

- Evo ih! Hej, smiri se! - uzviknu smejući se. U tom trenutku uđoše i Samanta i Meri.Svaka je po nešto  nosila.Samanta joj pruži plavu podvezicu i reče:

- Nešto staro i plavo. Donela sam ti moju podvezicu  sa venčanja - objasni . Meri joj pruži  kutijicu.

- Šta je ovo? - upita.

- Nešto malo i sjajno od mene i Jefa.Otvori! - reče joj.

U kutiji  su bile predivne  biserne naušnice.Suzana se oduševi jer su bile  bledoružičaste boje u obliku cveta o koji je bila okačena biserna suza. Pogleda ih.

- Meri, Sami, hvala vam. Nisam bila baš prijatna prema vama!

- Ništa zato.Nismo ti zamerile jer smo shvatile da si bila prinuđena na takvo ponašanje - odgovori joj Samanta. Snežana joj predade drugu nešto veću kutiju.Otvori je  i ugleda  narukvicu od  ružičastih bisera i zlatne čipke.