Posmatrala je njegovo muževno i skladno lice na kome su dominirale njegove čelično-plave oči.On je istim pogledom proučavao nju.Nije to više bilo lice one Suzane koju je zavoleo.Ova Suzana je samo likom podsećala na devojku koju je zavoleo pre sedam godinai kojom je hteo da se oženi.Ona je bilanežna i osećajna, iskreno i naivna.Željna znanja ali i zaštite.Ova nova je znala šta hoće, poznavala je mnoge tajne ovoga sveta o kojima su mnogi samo nagađali.Njoj više nije bila potrebna zaštita, znala je ona i sama da se zaštiti.Njen otac je lud ako misli da izvede svoju zamisao.Odmahnuo je glavom.Ona ga je posmatrala, iako je njegovo lice bilo tvrdokorno ona je lako čitala sa njega.Videlo se da ga nešto muči.I u tom trenu je shvatila da ga još uvek voli.Da bi se ovog puta za njega i udala i imala porodicu.Ali to su samo pusti snovi, on joj nikada neće oprostiti njen beg pre sedam godina.Odlučila je da konačno prekine tišinu:
- Pa da čujem, o čemu se radi?
- Pa ovako, tvoj otac mi duguje neki novac već sedam godina.Taj novac je trebalo da vrati dajući deo zemlje uz severnu stranu imanja zapravo brežuljak sa hrastom.
- Da, pa sada može da ti vrati novac i da se sve reši - reče .
Videlo se da je navikla da sve probleme rešava u hodu.On se nasmeja.
- Suzana, taj brežuljak i hrast su deo tvog miraza.Tvoj deda je taj deo tebi ostavio.Po testamentu taj deo imanja može da bude samo deo tvog miraza.Nikako se ne može prodati ili pokloniti. Problem...- ona ga prekide.
- Pa onda ću ti ja isplatiti taj novac i gotovo.
- Nije gotovo - ironično če on. - Saslušaćeš me do kraja.U ugovoru koji smo potpisali tvoj otac i ja jasno stoji da se taj novac može vratiti samo kroz taj komad zemlje.Znači novac mi ne možeš vratiti a zemlju mi možete dati samo kao miraz.Tako da jedino preostalo rešenje je da se udaš za mene - mirno je završio.Gledala ga je kao da je pao sa Marsa, umalo se nije nasmejao.
Znači otac je opet pokušavao da upravlja njenim životom, dođe joj da se nasmeje od muke.
- I šta si odlučila= Hoćeš li se udati za mene?
- Brede, moram malo razmisliti, vidi uskoro će Prolećni festival i igranka.Mogu li ti dati odgovor tada?- upita ga.Gledao ju je,imao je utisak da se ovde igra igra mačke i miša, samo ko je mačka a ko miš.Uzdahnu i reče:
- Imam utisak da si ti već odlučila ali dobro nek ti bude.Očekujem tvoj odgovor za nedelju dana.
Nakon toga je ustao i krenuo da ide.
- Do skorog viđenja Suzana!
- Doviđenja Brede!
Nakon toga on ode . Ostala je da sedi, baš kao loša domaćica, duboko zamišljena." U šta sam se to uvalila.Ako prihvatim,ispašće da sam se povinovala ocu i ostalima.Ako odbijem to će biti protiv onog što želim.Kako da ovo rešim. Svega mi na svetu, ubiću oca.Samo on u svom mikromozgu može da smisli ovakvu podlost."Skoči besno i poput furije izlete u predsoblje.
- OČE!!!OČE dolazi ovamo! - njen glas se orio kroz kuću.Plašljivo se pojavi majka i upita je:
- Suzana, šta se desilo?- mada je pretpostavljala o čemu se radi.Suzana je pogleda, iza majke su stajali ostali ukućani.Sv e ih je gledala besno pogledom iz koga su sevale munje.
- Hoću da razgovaram sa njim.Imate pet minuta da ga dovedete u radnu sobu ili ću, tako mi Boga,ubiti nekoga ovde - i dalje je njen glas grmeo kućom i privukao pažnju Snežane i Berta.
- Suzana šta se dešava? Hajde ovamo u radnu sobu- mirnim glasom je Bert pozvao i uveo u radnu sobu.
- Kako šta se desilo?Uvalio me je u tako nemoguću situaciju da nije normalno - vrištala je.
- Evo ti jedan viski!Potrebno ti je da se smiriš - Snećana joj u ruke gurnu čašu.
- Berte! - začu se Stivenov glas, uskoro se i on pojavi na vratima.Suzana dobi histeričan napad smeha kada ga je videla.Snežana je nastojala da je smiri.
- Hajde, nije tako strašno!- tešila ju je.
- Nemaš ti pojma o čemu se radi.Ubiću oca!
Bert je izašao na poziv brata.
- Šta je bilo Stivene?- upita ga.
- Otac nije tu.Šta da radimo? - uplčaćeno je gledao u brata.Izgleda da je shvatio da su njegov brat i sestra neobični ljudi i to je ulivalo strahopoštovanje. Bert ga je gledao.Nikada nije voleo Stivena, on se uvek prvi povinovao idiotskim željama njihovog oca. A nio Džef nije bio bolji, njih dvojica su i ličili na njega.Obojica su bili plavii podsećali na Šveđanje. A za to je krivo nasleđe koje su imali od prababe Šveđanke.Za razliku od njih, on i Suzana su povukli na korene Slovena.Čak je i njihov temperament bio kao kod slovenskih predaka.Sada ih je žalio.Morao je da smiri sestru.
- Gde je otišao?- upita.Matori je izgleda znao šta će se desiti pa je na vreme zbrisao.
- Otišao je da navodno, obiđe pašnjake - usledio je odgovor.
- Kada se vrati, neka je odmah potraži a ja ću je smiriti.
- Dobro Berte!Kaži joj da su stigli ljudi za montažu kompjutera - obavesti ga još. Ovaj klimnu glavom i vrati se kod sestre. Ona se već bila smirila.
- Nije tu, je li tako? - upita ga.
- Ne, nije. Pretpostavila si, zar ne?
- Da znaš da to mogu - iz grudi joj se ote tešak uzdah.
- Suzana, šta se desilo? - upita je.
- Pa evo. Pre sedam godina hteo je da me uda za Breda:Pobegla sam kao što znaš. Ali nisam pobegla zato što nisam volela Breda. Pobegla sam zato što nisam još bila spremna za brak.Imalo je još mnogo toga da se uradi.Trebalo je ostvariti snove.Pronaći tebe.Uvek i u najtežim trenucima Bred je bio u mojim mislima i u mom srcu - pokuša da objasni.Bert ju je gledao ne shvatajući-
- Suzana onda ne razumem zašto dižeš galamu.
- Zato što će sada ispasti da se udajem jer su oni pobedili.Bred me ne voli.Zanimljiva sam mu samo zato što sam nedostižna.
- Ti ustvari se plašiš da se ne pokoriš? - progovori Snežana.Suzana tek sad shvati da je i ona tu.
- Da, ja se plašim da me ne odbaci, da to ne bude jednostrana ljubav - priznade ona.Snaha je uze za ruke i povede napolje.Osmehom umiri muža.
- Hajde da prošetamo po vrtu i porazgovaramo.
... ... ...
-
YOU ARE READING
Uzalud bežiš od sudbine
Romancepriča o devojci, prinuđenoj da pobegne od prinudne udaje, zbog daljeg školovanja i potrage za nestalim bratom....Predivan cover uradila je naša divna VečitaKraljica Drame
