Jer zajedno smo najbolji ✔

1. "I, Ivano, imaš li nam nešto za reći?"

„Viki?" Lena proviri kroz vrata mog ureda. 

„Reci, mišu." Skinem naočale i protrljam oči. 

„Opet si radila cijelu noć?" Sjedne na fotelju ispred stola. 

„Morala sam ovo završiti da bih danas mogla biti bar malo mirna." 

„I jesi li završila?" 

„Nisam sve, ali nema veze. Ostatak ću sutra. Jesi li jela?" 

„Nisam. Tek sam se ustala." 

„Imaš u kuhinji neke stvari iz pekare. Sad ću doći." 

Ona kimne i ode, a ja pogledam na sat. Osam je. 

Protrljam oči još nekoliko puta te upalim mobitel koji mi javlja hrpu novih obavijesti. 

Uskoro dolazi i poziv. 

„Jutro." Lisa mi se energično javi. 

„Jutro." Zijevnem. 

„Nisi se baš naspavala, a?" Pita dok gasim lampu i protežem se. 

„Nisam ni spavala. Cijelu noć sam radila na novim proizvodima." 

„I?" 

„Nisam sigurna. Nije mi to to. Fali nešto." 

„Misliš da u formuli nešto fali ili? Jer je cijela odlična i nema nikakvih štetnih stvari." Zbunjeno pita. 

„Ma nije formula. Nešto je drugo, ali ne znam točno što. Možda boja, miris, dizajn... stvarno ne znam." 

„Čuj, oko dizajna ti jedino može Bella pomoći pošto se ona time bavi, a ti možeš kod mene doći za dva tjedna nakon što napravim nove uzorke." 

„Dogovoreno." 

Poželim ju nešto pitati, ali čujem da priča s Iceom. 

„E, curka, moram ići. Ovaj tu me zajebava nešto."  Živčano kaže, a ja se nasmijem. 

„Pozdravi ga." 

„Može. Čujemo se." Prekine na kraju. 

Ice ju stvarno može lako iznervirati. Nitko drugi ne može toliko utjecati na nju kao on. Šteta pa ranije nisu počeli izlaziti. 

„Otkad si ti budna ovako rano?" Pitam Bellu nakon što joj odgovorim na poziv. 

„Ma ovaj idiot me je probudio. Srušio je onog svog kostura i ovaj se razletio po podu." Mrzovoljno kaže, a ja se nasmijem. 

„Vas samo ti dečki muče."

Otvorim zavjese i zabljesne me sunce. Jebem ti. 

„I Lisu onaj njen zajebava, a?"

„Malo da. Malo prije sam se čula s njom." 

„Moram ju baš nazvati da ju pitam jer mi može napraviti neku kemikaliju da ubijem Jacoba." 

„Čuo sam to." Začujem njegov glas i opet se nasmijem. 

„Neka si. Možeš si sprovod  odmah organizirati. Rado ću te pokopati s tim tvojim kosturom." Oštro mu kaže. 

„Pusti njega sada. Zašto me zoveš ovako rano?" 

„E, da. Danas ideš kod svojih, zar ne?" 

„Dap. Poslije podneva krećemo." 

„Odlično. Možeš skočiti kod mojih? Mama mi je pripremila neke slike."