Jer zajedno smo najbolji ✔

8. "Spremi se za sutra. Imamo modela."

„Malo ti je falilo." Govorim Dominicu dok otključavam vrata stana.

„Nije meni ništa falilo. Pobijedio sam te."

„Tebi fale naočale. Ja sam tebe pobijedila. Iskreno, mene bi bilo sram da me netko već tri tjedna pobjeđuje u utrkivanju." 

On mi samo isplazi jezik i uđe svoju sobu. Ja napravim isto.

Istuširam se i preodjenem te u kuhinji napravim smoothije. U jednu bocu natočim malo votke i protresem ju da se sve smiješa. Popijem dva gutljaja.

Mmmmm, fino.

„Hej." pogledam Dominica koji silazi niz stepenice „Zašto ja to ne dobivam?"

„Zato što ti ne smiješ piti alkohol. To nije dobro za sportaše koji aktivno vježbaju."

„I ti vježbaš." Prekriži ruke na prsima, a ja mu bacim njegovu bocu.

„Da, ali ja za nekoliko mjeseci neću stati u ring s najboljim MMA borcem. Pij to i tišina."

Lena se ubrzo spusti te ju odvezem u školu, a ja se uputim u firmu.

Sjednem za računalo i krenem si slagati raspored.

Sada u život moram ukomponirati treninge tri puta dnevno, odlazak po Lenu u školu, posao u firmi i menadžerski posao. Većinu posla u firmu sam ranije završila, a pošto se ne mičemo s mrtve točke jer ne mogu naći odgovarajućeg modela, više posla ni nema.

To moram riješiti što prije.

Nakon pregleda svih mogućih planova i nekoliko sati buljenja u zaslon računala, gotova sam. Skinem naočale jer me oči bole i pogledam plan za svaki dan u tjednu. Sviđa mi se.

U ovom kaosu mi je najvažnije da ne zapostavim Lenu. Prije smo većinu vremena provodile zajedno, a sada više neću moći to raditi. Ipak sam ostavila dovoljno vremena svaki dan da budemo zajedno.

Jen odjednom uđe u ured.

„Šefice?" Pozove me, a ja ispravim glavu koja je do malo prije visjela iza naslona stolca.

„Reci." Pogledam visoku smeđokosu ženu kako mi prilazi u visokim petama.

„Propusnica za gospodina Dominica." preda mi bijelu kuvertu „Trebate ju potpisati i aktivirati."

„Naravno. Hvala." Prihvatim kuvertu i ona izađe van.

Izvadim bijelu plastičnu karticu i počnem se igrati s njom. Plavim pisanim slovima na vrhu piše ime moje firme, V. Life, a ispod tiskanim slovima piše Dominic. Okrenem ju i potpišem se u predviđeni pravokutnik.

Skeniram karticu i preko računala ju aktiviram. Osobno sam tražila svu aparaturu jer ovako mogu odlučivati kome će raditi propusnica, a kome ne. Nikada se ne zna što se može desiti.

„Šefice?" Jen opet uđe u ured nakon pola sata.

„Reci."

„U predvorju je neki muškarac koji Vas želi vidjeti."

Zbunim se „Dominic?"

„Cure s recepcije kažu da nije. Stariji je. U četrdesetima."

„Zahtjeva sastanak s Vama." Nastavi, a ja se zamislim.

Tko bi to mogao biti?

„Reci curama neka ga puste gore. Nakon što uđe, dovedi dva dečka iz osiguranja da stoje ispred vrata. Ne želim nikakva iznenađenja."

Kimne i izađe, a ja počnem pospremati stol. Stvarno ne znam tko bi to mogao doći.

Tri minute kasnije čujem kucanje.