Jer zajedno smo najbolji ✔

11. "Zar me se bojiš?"

Otvorim oči.

Mirno ležim u krevetu dok promatram strop iznad sebe.

Ponovno se vratio.

Hoće li te ikada ostaviti na miru?

Ustajem se te, kao i svako jutro, prvo odlazim u kupaonicu. Pogledam se u ogledalo.

Blijeda koža, crna kosa, jantarne oči, siva ljepljiva traka.

Savršena kombinacija.

Odlijepim traku s usta i operem lice. Kapljice mi padaju po licu dok gledam svoje umorne oči.

Proklet bio!

Istuširam se i spustim se u kuhinju po smoothie. Počela sam ih raditi večer prije kako ne bih budila Lenu u pet ujutro.

Pretočim zelenu tekućinu u čašu i naslonim se na prozor.

Vani je još mrak.

Popijem ga do kraja te se u sobi presvučem i obavim higijenu. Sjednem na krevet ljuto vežući tenisice.

Moram izbaciti taj san koji me proganja. Jebeno moram.

Kucanje me probudi iz mračnih misli.

„Gotova?" Dominic proviri iza vrata, a ja kimnem.

Trčeći dođemo do teretane i uđemo unutra.

Dogovorimo se za današnji plan i on se krene zagrijavati dok ja pripremam poligon. Pomognem mu se rastegnuti do kraja te ga natjeram na poligon.

Nakon desetak pokušaja, uspije oboriti svoj rekord.

„Ring." Kažem te navučem fokusare i stanem u sredinu. Malo razgibam vrat. Dominik navlači rukavice i staje ispred mene.

„Tri." Dignem ruke gore i on udari.

„Jesi oke?" Zabrinuto pita.

„Tri i noga."

„Jesam. Zašto?" monotono kažem kada završi vježbu „Dvije noge i jedan."

„Ne znam. Izgledaš... čudno."

„Kombinacija."

„I ponašaš se tako od konferencije."

„Kombinacija, noga, aperkat."

Jedva napravi ono što sam mu rekla.

„Jesi sigurno oke? Ako je to zbog onog što ti je Marcus rekao, znaj da je on skot s previše ega."

Spustim ruke „Ništa mi nije. Sve je oke."

„Zašto se onda ponašaš tako?" Malo podigne glas.

„Kako se ponašam? Ne razumijem." Tupo ga gledam.

„Čudna si, Viks. Cijelo vrijeme."

„A šta radim?" Živčano kažem. Ne razumijem ga, a on ništa ne objašnjava.

„Nije bitno što radiš nego kako radiš. Postala si kao robot. Programirana da radiš određenu stvar u određeno vrijeme."

„I di je tu problem?"

„Stvarno ne vidiš problem u tome? Ne pričaš s nikim, samo obavezne stvari kažeš. I to nisam samo ja primjetio."

„Ma nemoj? Tko je još to primijetio? Jedini tko može je Lena, a ona je već neko vrijeme kod mame."

„Druker, Bella, Lisa, Ice, Jacob... Da nastavim nabrajati?" Inatljivo kaže.

„Molim te. Jer nema više nitko. Lažeš, Dominic!"