Ethan's POV
Očekivao sam ovo, osjećao sam da to mogu očekivati od nje jer do nje možeš teško doprijeti. Treba vremena da izanalizira situaciju, to je ona. Ne pušta svakoga u život, razumijem ju. Ali ja drugačije funkcioniram. Ja dozvoljavam svakome da mi uđe u život, a rijetko koga ću pustiti da mi uznemiri srce. Koliko smo ustvari različiti, a ubiti toliko sličnim. Toliko toga nas razdvaja, a ustvari nas spaja. Meni ne treba vremena da bih shvatio da se nešto pozitivno dobro događa sa mnom, ja znam da se nešto događa, a od nje očekujem da mi objasni šta je to jer se iskreno nadam da osjeća isto što i ja. Znam da će dobro razmisliti i da će donijeti odluku za koju se iskreno nadam da će donijeti. Želim da krenemo ispočetka, bez prepirki i podbadanja, makar mislim da je to nemoguće samo zato što sam se baš iz tog razloga zaljubio u nju.
Ethan, šta si rekao to upravo?
Je li to ona riječ na z koju si uporno izbjegavao?
Rekao sam da sam... zaljubljen? Rekao sam to, možete li vjerovati da sam to izgovorio? Ja?
Nasmijem se samom sebi te odmahnem glavom i odvezem se kući znajući da će ona donijeti dobru odluku... jednom, valjda.
"Oho, gospođice Miller. Koga Vi tražite?"- parkirao sam auto u dvorištu, a pred vratima nađem Zaru i Spineea pred vratima jer ne mogu ući u kuću onaj rezervni ključ koji sam sakrio negdje u vrtu za slučaj da Zara dođe kad poželi. Maknuo sam ga jer ne vjerujem joj. Spletkari mi iza leđa, muti s neprijateljem. Postaje mi neprijatelj, a ne sestra.
"Daj da razgovaramo."- shvatila je da moj sarkazam koji je nastupio odmah čim sam ju ugledao da ne sluti na dobro, pa je pomalo napeto to govorila.
"Još nisi završila s lažima? Molim te, nemoj danas, nemoj mi uništit ovu dobru volju koja me danas snašla."- prođem pored nje i psa koji je stajao uz nju i otključam ulazna vrata.
"Sam..."- krenula je ući za mnom u kuću, ali se okrenem i zaustavim ju u tom pokušaju.
"Kada odlučiš prestati mi mutiti iza leđa, tada ćemo možda moći razgovarati, ustvari, još ću razmisliti o tome."- zamišljeno sam govorio stvarno razmišljajući o tome na što ona glasno zacvokoće jer je shvatila da neće moći samo tako razgovarati sa mnom, a ova moja tvrdoglavost... kao da se s Norom družim.
"Samo sam ti htjela dobro."- opravda se na što se glasno nasmijem.
"Baš mi je dobro. Uživam znajući da mi je sestra sa smrtnim neprijateljem, a Nora je negdje Bogu iza nogu jer joj treba vremena! Uživam Zaro, hvala ti!"- viknem na nju okrivljujući ju za situaciju koja me snašla i zatvorim joj vrata pred nosom.
Na nju sam ljut samo zbog Eliotta, ne toliko zbog Nore, nego samo zbog Eliotta. Zašto on? Od sedam milijardi ljudi na svijetu ona se zaljubi u najvećeg idiota. Očekujem od nje da će si ga maknuti iz života, a ne da ja sankcioniram jer ću ga ubiti. Fitilj mi je toliko kratak da sam spreman učiniti.
Iz misli me trgne otvaranje ulaznih vrata, a odmah nakon toga i zaključavanje istih.
Šta se događa? Zar sam ih zaboravio zaključati?
Nora's POV
Sjedila sam u bakinoj kući gledajući u jednu točku i nisam mogla razmišljati kao što sam i rekla da trebam razmišljati. Žudila sam za njim, trebao mi je on i samo on. Bježala sam od njega, a na kraju sam se baš zbog toga zaljubila u njega.
"Koliko je ljubavi puklo zbog ponosa, zbog inata. Zašto se patiš i tjeraš svoje, ako srce govori drugo? Trči mu Nora u zagrljaj i ne puštaj ga. Njemu ljubav pršti iz očiju i čuvaj ga. Čuvajte se."- baka me tim riječima otjerala iz kuće i tako sam završila kod Ethana.
