U DUŠI TVOJA

2 deo

Budim se jutro nakon proslave godišnjice. Lav još uvek spava, ustajem sa kreveta te odlazim do gardarobera kako bih se presvukla. Uzimam prvo što mi padne pod ruku te se presvučem pa vratim u sobu. Lav je ustao. Danas sam odlučila da nosim neku drugu torbu te sma uzela da prebacujem stvari iz prethodne. Lav me čudno gleda, kao da želi nešto reći ali se premišlja. Pogledam ga znatiželjno.

- ,,Jel želiš nešto reći?"

- ,,Ideš negde?" upita nadrkano. Prevrnem očima.

- ,,Da. Idem na doručak sa tvojom majkom." ne podnosim tu ženu, ni ona mene. Ne znam zašto je želela da doručkujemo zajedno, ali učiniću joj. Baš me zanima šta želi.

- ,,Nešto sam razmišljao. Ja tebi nisam bio prvi."

- ,,Pa?" upitam ironično.

- ,,Očekivao sam da će se jedna devojka iz mladnog mesta čuvati za brak, no ko zna sa kim si ti to sve." gledala sam ga bez treptaja.

- ,,Koliko si odvratan." samo se nasmejao, a ja sam zašla iz sobe sa suzama u očima. Aleksej i Lav su jedini muskarci sa kojima sam spavala, nisam zlatna uradila sam to šta sam uradila ali nisam bila kurva.

U jednom od restorana sam čekala Lavovu majku. Pogledam na sat, pola jedanaest je a ona još uvek nije stigla. Stigne mi poruka sa broja koji mi nije memorisan u telefonu 'Pročitaj vesti od juče.' Iako ne čiji je ovo broj, uđem te krenem čitati. Tu generalno nema ništa važno, svi tekstovi su slični, bezboj mojih i Lavovih slika i slično. Spremala sam se pitati ko je to, no stiga je još jedna poruka 'Kao što možeš spaziti, svuda u tekstu gde te spominju piše žena od Lava Dimitrov, nigde nema ni da si pisac a ni tvog imena. To je tvoj neuspeh. -A'
Lavova majka je napokon stigla pa sam ja odlučila da iskuliram Alekseja.

- ,,Kasnite. Sigurno imate opravdan razlog za to." kažem pokušavajući da budem fina.

- ,,Namerno sam zakasnila da bih ti po ko zna koji put objasnila ko si i šta si. Tvoj posao je da čekaš, jer nikada nećeš biti jedna od nas." Spremala sam se odgovoriti joj, no pretekla me je ,,Došla sam da otvoreno pričamo o tome kada planiraš da mi rodiš unuka. Ti si svoju, nazovi, karijeru stvorila ali o rađanju dece izgleda ne razmišljaš."

- ,,Lav i ja ćemo da mislimo o tome, nemojte se vi zamarati."

- ,,Ili si jalova?" Samo sam ustala sa stola i izašla, neka se raduje. Pobedila me je jer je udarila tamo gde me najviše boli.

*Flashback*

- ,,Ja ne mogu ovo.." stavljam glavu na Aleksejeve grudi te još jače zaplačem. Ne mogu da verujem da nikada neću moći da imam decu.

- ,,Ljubavi." hvata me za ramena i okreće ka sebi. Stavi ruke na nojr lice te dok mi briše suze govori ,,Nema veze."

- ,,Ti bi toliko želeo dete. Čak dmo i imena birali."

- ,,Ti si važnija. Ne sekiraj se oko toga."

Od kada sam se vratila kući, sedim pored prozora sobe razmišljajući o tome kako je Aleksej odreagovao kada je saznao da neću moći da imam decu. Dok Lavova majka.. Ponovo zaplačem kada se setim one rečenice posle koje sam odmah ustala sa stola i otisla. 'Ili si jalova?' pa koja žena bi bila srećna jer ne može da ima decu? Gde joj je duša? Pa i ona je žena, pre svega. Ali me ništa ne čudi u ovoj ludoj porodici. Sve bi bilo lakše uz Alekseja, a ja sam sama svesno išla u ovu vatru i trebam ispaštati. Osetim nečiju ruku na ramenu, podignem pogled i ugledam Lava. On bi trebao da je na poslu u ovo vreme.

- ,,Zašto si tužna?" sedne preko pored mene.

- ,,Nije ništa." govorim dok brišem suze.

- ,,Jel se desilo nešto na doručku sa mojom majkom?" odmahinjem glavom, a on nastavlja ,,Nemoj da skrivaš. Ne bi plakala ovoliko da je sve u redu." Još jače zaplačem. Sve mi se skupilo, ne samo to što mi je rekla njegova majka već uopšteno sve. Uhvati me za ruku.

- ,,Tvoja majka me je pitala zašto nemamo decu." Lav izdahne, pusti moju ruku te čučne pored moje stolice.

- ,,I ti zbog toga plačeš?" govori dok mi briše suze ,,Znaš da meni dete nije važno. Ukoliko bi tebe usrećilo možemo da usvojimo dete."

- ,,Lave, ne bih gajila ni kuče sa tobom, a kamoli dete. O čemu ti pričaš?" U sledećem trenutku me je ošamario. Znala sam da će doći do toga i svesno izgovorila ono. Ali to je činjenica, on nije dobra osoba a ja ne želim da dete postane Lav broj dva. Sigurna sam da ne bih mogla da vaspitan to dete kako treba i da bi ga on pokvario.

- ,,Sa tobom ne vredi ni pričati normalno." izgovori pre nego što izađe.