U DUŠI TVOJA

12 deo

Nakon što je posluga poslužila hranu, Lav je uživao u istoj, a nas troje smo samo ćutali i igrali se sa hranom u tanjiru.

- ,,Vas troje niste gladni"? Upita kroz smeh Lav.

- ,,Ne, nije to samo.." započne Kristina, a Aleksej se nadoveže ,,Nas dvoje smo svakako jeli nešto skoro. To je razlog zašto sada ne jedemo." pogleda u mene te doda ,,Zašto ti ne jedeš Hana?" Tada svo troje pogledaju u mene.

- ,,Ozbiljno, ljubavi, što ne jedeš?" Lav stavi ruku na moje koleno, samo ppsmatram Alekseja. Ni malo mu nije pravo dok gleda sve ovo.

- ,,Ne znam, nemam apetita prosto." kažem te slegnem ramenima.

- ,,Izgleda da sam samo ja ovde zausta bio gladan."

- ,,Izgleda." kaže više za sebe Aleksej.

- ,,Ja idem do kuhinje da vidim šta je sa desertom." Ustanem iz ovaj izgovor sa stola te čim izađem iz trpezarije, naslonim se na zid hodnika. Iznenada se pojavkjuje Aleksej koji me hvata za ruku i odvodi u prva vrata hodnika, kupatilo. Ja sam stojaa pored vrata, a on mi nije dozvolio da izađem. Stavio je svoje ruke oko mog struka. Boli smo jako blizu jednog drugog, gotovo sam mogla osetiti njegovo uzbudjenje i dah na mom vratu. Plašila sam se da će neko naići i zato se non stop migoljila.

- ,,Zašto ovo radiš?" upitam na ivici suza, jedino što želim jeste da ga poljubim sada. Da zagrlim iz sve snage i da sve bude kao nekada. Ali to nije moguće, i zato ne smem da posrnem.

- ,,Šta radim?" govori teško dišući.

- ,,Ako si zaista sa Kris, zašto si me doveo ovde?" podignem pogled te ga pogledam ravno u oči.

Telefon mu je zazvonio, pa se odmakao od mene. Iskoristila sam priliku da se oslobodim od njega. Pogledao je ko ga zove, pa se brzinski javio. Posle samo par sekundi, vratio je telefon u džep. Nije izgledao dobro, pobledio je. Pokušavao je da otvori vrata, no ja mu nisam dozvolila.

- ,,Aleksej? Jel sve u redu? Ne izgledaš dobro." Bila sam zabrinuta, ne znam šta su mu mogli javiti.

- ,,Pusti me, Hana. Molim te." Zvučao je očajno.

- ,,Samo mi reci šta se dogodilo, i obećavam odmah ću se skloniti."

- ,,Zaista te zanima?" pogledao me je u oči, a ja sam sa sigurnošću odgovorila ,,Naravno."

- ,,Jako je loše, Hana. Moram ići kod nje. Odveli su je u bolnicu." Uhvatila sam ga za ruku. Nadam se samo da nije njegova sestra, od kada je znam ima problema sa depresijom i mnogo puta je pokušavala da izvrši samoubistvo.

- ,,Nataša?" samo je klimnuo glavom i izašao. Krenula sam za njim, ušao je u trpezariju i uzeo svoje stvari. Samo je rekao da mora da ide i ja sam odmah otišla po torbu u sobu. Proverila sam da li su mi dokumenta tu i odmah sišla dole. Izašla sam iz kuće i isterala svoj auto iz garaže te odmah krenula za Aleksejevim autom. Nisam se ni javila Lavu, ne zanima me ni šta će Kris reći, s' obzirom da je jasno za kim sam otrčala. U ovom trenutku me ništa ne zanima. Samo mi je bitno da budem tu za Alekseja.