U DUŠI TVOJA

3 deo

Sišla sam u trpezariju na večeru, i tamo zatekla Lavovu majku. Samo još fali da par dana provede ovde. Sedam na svoje mesto bez ikakvog pozdrava i slično, ne pada mi na pamet da, ženu koja mi govori da sam jalova i muža koji me udara, pozdravljam.

- ,,Lepo si je overio." Oči mi se nakupe suzama. Kakvo zlo od žene. Verovatno je pocrveneo obraz od šamara. Ne podižem pogled je ne želim da vidim da me je povredila.

- ,,Majka." upozorava je.

- ,,Da je sreće ovde bi se sada šetali unučići." menja temu i namerno u inat ide u temu koja me još više boli.

- ,,Jel vi nemate o čemu drugo ds pročate?" upitam je drsko.

- ,,Šteta što si oženio jalovu ženu." Lav lupi rukom od sto i ona se trgne, ja sam već navikla.

- ,,Nemoj takve stvari da joj govoriš." Ona ustane i ode niz hodnik. Oboje smo ćutali neko vreme.

- ,,Idi za majkom." Kažem jer znam koliko je voli. On nema oca, ona i sestra su mu sve.

- ,,Preterala je ovaj put." ništa mu ne odgovori, a on me uhvati za ruku ,,Izvini."

- ,,Za?" upitam ga jer se mnogo toga desilo danas.

- ,,Za sve, uključujući i.." podigne ruku kako bi mi dotakao lice, no ja se izmaknem i dodam ,,To."

- ,,Do kada će ona biti tu?" pitam drsko menjajući temu.

- ,,Nemoj tako da govoriš, ona je moja majka."

- ,,Pa imam i ja i oca i majku, ali oni ne smeju da dolaze ovde."

- ,,Ne želim pijanicu od tvog oca ovde." Ustanem sa stola naglo i odem u sobu, ubrzo i on uđe u istu.

- ,,Zašto si došao?!" krenem da vičem na njega ,,Nadam se da ti nije previše da spavaš u istoj sobi sa ćerkom pijanice."

- ,,Hana, dođi k' sebi! Ukoliko se sećaš upravo je taj čovek kriv za sve što si se događalo loše u životu. O čemu pričaš ti?"

- ,,Veruj mi, bilo bi mi bolje da živim sa njima nego u ovom paklu sa tobom."

- ,,A ono nije bio pakao, jel? Sva ona nemaština i slično?"

- ,,Nije jer sam onda imala njega, ovde sa tobom imam sve a osećam se kao da bi mi bilo bolje u pravom paklu nego sa tobom!" kažem ljuto.

- ,,I dalje on posle svega, jel?" udari me još jednom, i još jednom.. I posle ko zna koliko udaraca, legne na krevet. Okrenem se ka njemu te kažem.

- ,,Kada ćeš mi se za ovo izviniti?" upitam drsko.

- ,,Ti si ta koja od mene pravi čudovište. Posle svega što je moja majka proživela i posle svega što sam kao dete gledao, poslednje što bih želeo je ovo. I znam da ću se kajati sutra i zato si jedno obično zlo od žene. Onda si rekla da si ga prebolela, nisi ga pominjala kada sam ti obećavao karijeru. Sada sve ovo govoriš samo da bi me nervirala. Ali uspevaš u tome. Samo, problem je taj jer ti si ta koja prolazi gore nego ja, i krivi me." ustane te krene skidati kravatu i zatim košulju ,,Imaš pravo, kriv sam ali znaj da sve sama praviš. Sedni malo i odluči da li želiš sa mnom na lep ili na ovaj način."