U DUŠI TVOJA

4 deo

ALEKSEJ

Ulazim u Lavovu kuću, pristao sam da dođem samo da bi je povredio, inače je onaj njen muž previše stegnut za moj ukus. Njihova kućna pomoćnica mi otvara vrata i uvodi me u dnevnu sobu. Razgledam njihove slike koje se nalaze u svakom ćošku. Najviše ih ima sa svadbe. Gledam njen osmeh na slikama, izveštačen. Ne znam šta joj je trebao, možda joj u ono vreme ne bih mogao pružiti mnogo ali kako je mogla da izabere karijeru umesto ljubavi? Znam da ga ne voli i da ga nikada neće voleti, može da voli samo njegovo ime i novac. Nikada joj neću oprostiti sve ono što mi je uradila.

- ,,Sve su to slike sa našeg venčanje pre pet godina." Vratim ram gde je bio i okrenem se ka Lavu.

- ,,Izgledate jako srećno." Kažem sa lažnim osmehom.

- ,,Zahvaljujem. Hoćemo li da pređemo u moju radnu sobu?" Potvrdno klimnem glavom te krenem za njim, dok smo prolazili kroz hodnike samo sam nju tražio u svakoj prostoriji, kada god su se čula vrata kako se otvaraju, nadao sam se da će se ona pojaviti. No, ništa. Ušli smo u njegovu kancelariju, a od nje ni traga ni glasa.

- ,,Hoćeš nešto da popiješ?" sedne za svoje mesto te ja sednem preko puta njega.

- ,,Ništa, hvala."

- ,,Pa da počnemo onda." Otvori fasciklu te nastavi ,,Znam da si jako dobar, ali cena je previsoka. Novac koji ti tražiš da radim sa tobom je prevelike cifre, sa tim novcem mogu raditi sa nekim firmama koje postoje dosta duže nego tvoja."

- ,,Zašto onda ne radite sa njima? Vi ste mene našli, ipak?" samo se nasmeje.

- ,,Simpatičan si mi i zato pristajem na sve ovo." potpiše onaj papir te doda ,,Da je neko drugi poslao ovaj papir, neko ko postoji jako kratko a toliko je ambiciozan, nudi siguran da ne bih prihvatio. No, ti si nešto drugo. Vidim tebe u sebi." Spremao sam se odgovoriti mu, međutim izgubio sam glas kada je u radnu sobu ušla Hana. Nije me spazila već se odmah obratila Lavu.

- ,,Molim te, ne želim da ideš sa mnom." Lav je onda rukom pokazao na mene i ona je zaćutala. Ovo nije bila ona, izgledala je nekako baš nesrećno trenutno.

- ,,Zauzet sam sada. Ali, ne ideš nigde bez mene." Stisnem šaku kako bih se suzdržao, kako on može nešto tako da kaže. Ona nije neka njegova stvar, ona je živo biće. Radiće šta želi. Samo je spustila pogled te nas napustila.

- ,,Ukoliko je to to, ja bih vas napustio." Pruži mi papir koji je potpisao.

- ,,Vidimo se onda." rukujemo se i ja izađem. Morao sam pobeći jer sam znao da se ne bih mogao iskontrolisati i rekao bih mu nešto, samo da sam ostao nekoliko sekunda duže.