U DUŠI TVOJA

9 deo

Zimi nismo imali drva, pa smo se smrzavali tako. Ponekad bi Aleksej i njegov otac doneli drva, no moj otac bi to iz ponosa poslao. Kakav lažni ponos.. Pivo i sve ostalo može da uzima od drugih, a da mu se ćerka i žena ogreju ne može. Uostalom, naravno da Aleksej i njegov otac nisu bili dužni to da rade i naravno da smo majka i ja isto uvek odbijale ali moj otac je bio poslednja osoba na svetu koja je trebala glumiti ponos. Kristina je tada bila baš dobrostojeća sa novcem i ona mi je uvek pomagala oko svega iako sam uvek sve odbijala jer me je bilo sramota. Aleksej i ona su mi zajedno kupili prvi telefon, ali sam se isto tako odužila oboma i isto im katkad kupila neki znak pažnje, od novca koji bi zaradila. Taj jedan dan sam otišla sa Kristinom do grada, i nikada neću prestati da se kajem za to. Tada sam srela Lava prvi put, sreli smo se u jednkm kafiću. Šta više, naš susret je bio spektakularan. Sudarili smo se i sok koji sam držala u ruci, upropastio mu je odelo. Tako je sve počelo, on se počeo interesovati za mene. Kristina me sve vreme upozoravala, ali ja nisam razmišljala o posledicama. On je lep čovek, ali prosto previše hladan. Plašiš ga se, ježiš se od samog pogleda. Krv to se ledi u žilama kada se iznervira. Psihopata je i to se videlo na prvi pogled, ali da će se sve ovo desiti.. Ja stvarno nisam mogla znati. Prebrzo me je i zaprosio, nismo ni krenuli izlaziti. Tu noć sam se posvađala sa majkom, ona mi je rekla da nikada neću uspeti u životu i da ću se mučiti u siromaštvu ceo živor, kao ona. Ja takav život nisam želela za sebe. I zato sam bez premišljanja rekla da Lavu. Sutradan sam sa velikim bolom raskinula sa Alsksejem, ne rekavšivši mu ništa. Lav, koji je uticajan čovek, je brzo organizovao venčanje i to se pročulo svuda pa i do Alekseja Došao je na Lavovu i moju svadbu, i tada mi je rekao neke reči koje me i dan danas bole i posle toga ga nisam videla predugo. Videla sam mu samo oca, i svaki put kada sam videla tog čoveka, gledao je u pod. Ne u mene. Bio je ljut na mene, ali previše dobar da mi kaže odvratne stvari koje sam zaslužila čuti. On i Aleksej mi nisu mogli pružiti mnogo, ali bezuslovnu ljubav itekako. U Aleksejevom ocu sam videla oca kakvog nikada nisam imala. Dok u Lavovoj majci vidim zlo od žene. Nikada ne bih želela biti takva, pre bih se ubila. Od tada sam ja zvanično Lavova, u potpunosti. Ima me kada god želi, radim baš sve što želi, nekad se i opirem ali na kraju sve bude onako kako je želeo. Da, Lav me ima i imaće me kada god poželi. Isto tako me može i ljubiti i dodirivati. Ali, Aleksej je bio moja prva ljubav. Sa njim sam imala prvi poljubac, bio mi je prvi dečko, bio mi je prvi put. Bio je sve ono što on neće moći da bude. To Lav nikada neće moći da mi otme.

,,Znam, Kris, ali.." Kristina me prekine sa jednim pokretom ruke.

- ,,Molim te, ne preterujmo. Upoznala sam ja dobro tvog muža. Opsednut je tobom. Da Tito ustane iz groba, ne može ti pomoći. Zato drugarice, prestani sa sanjaš!"

- ,,Hvala ti." približim joj se i zagrlim je, a ona me krene gledati zbunjeno.

- ,,Upravo sam te izribala kao ništa, a ti me grliš i zahvaljuješ se. Ja bih sebe oterala u tri lepe." nasmejala sam se blago i odmakla od nje.

- ,,Uvek si bila tu za mene. I u pravu si za sve što kažeš. Svakako sam ja sama kriva, sama sam birala." kažem tiho, a ona me uhvati za ruku.

- ,,I uvek ću biti tu."

- ,,Ali zaista si oduvek bila tu, ko zna koliko bih puta ostala gladna da nije bilo tebe i Alekseja." kažem sa suzama u očima. To je istina. Da njih dvoje nije bilo, ne znam ni sama šta bi bilo sa mnom.

- ,,Sve si to vratila ti.." Pre tri godine je Kristinina farma izgorela i ja sam joj pomogla i to svojim novcen od romana kojeg sam izdala u to vreme. Ona na to misl dok ovo kaže.

- ,,Nisam i neću moći da vratim doj sam živa."

- ,,Dobrica moja.." zagrli me.

- ,,Hoćeš da dođeš večeras kod nas na večeru?" odmah je krenula da odmahiva glavom. Ne podnosi Lava i njegovu majku.

- ,,Neka.."

- ,,Molim te. Ja ću poludeti sa njima." Kristina me pogleda ozbiljno.

- ,,I dalje te maltretira fizički?" ćutala sam, a ona je dodala ,,Kaži Hana. Ja te nisam skoro ni pitala za to."

- ,,Ne toliko.." Kristina izdahne.

- ,,Sve razumem, ajde i tu njegocu bolest prema tebi.. Ali zašto te tuče jebeno, ruke mu se polomile da Bog da." slegnem ramenima, a ona me pogleda ozbiljno i doda ,,Jel se svađate često pa onda on tako?"

- ,,Nekad sam i ja kriva.." Kristina me preseče pogledom.

- ,,Ne lupetaj!" poviče ,,Nemoj da ti ja lupim jednu vaspitnu sada. Ti si gore od onuh što kažu da su žene koje bivaju silovane krive jer nose kratke i uske stvari i tako dalje."

- ,,Nije baš tako. Dobro, ne mogu ds ga branim niti to radim. Samo.." napravila sam pauzu ,,Samo prosto, ja sam plakala zbog Alekseja on je došao. Mislio je da plačem jer ne mogu imati decu, mislio je da plačem zbog njegove majke. I došao je da me teši, rekao je da možemo da usvojimo dete ako želim. Ja sam mu rekla da ne bih gajila ni kuče sa njim, a kamoli dete. I onda se tu desilo svašta.."

- ,,Pa lepo si mu rekla!"

- ,,Naravno da jesam, ali zašto sam morala da to kažem. Lav je takva osoba kakva je, umesto da ćutim ja samo pravim gore i to gore sama sebi. Ali naravno, nekad on sam nešto utripuje i kreće da se svađa."

- ,,Spavate zajedno?"

- ,,Naravno, jok pustio bi me da spavam u drugoj sobi. Iako bih rado."
- ,,Imate odnose?"

- ,,Kada on to želi, ja mu ne mogu reći ne." Kristina slegne ramenima.

- ,,Treba njemu odseći kurac." kaže jednostavno. Počela sam se smejati kao luda.

- ,,Ćuti budalo."

- ,,Moramo nešto da napravimo Hana, jasno je da se nećete razvesti ali daj napravi neke standarde. Ne može on da radi šta želi." kaže ozbiljno, a ja je pogledam ravnodušno.

- ,,Kris, on je meni sve dao. On meni ni u jednom trenutku nije obećao nešto što nije ispunio, nije mi obećao predivan život sa njim. Obećao mi je karijeru i bogat život. Ja ne mogu da se borim protiv njega, moraš da me razumeš. Ko je on, a ko sam ja? Šta ja imam?" Kristina izdahne.

- ,,Znam, i jesam ti rekla da prestaneš da maštaš jer sam svega svesna. Samo prosto, daj ne dozvoli da te toliko povređuje." telefon joj je zazvonio, pogledala je u njega pa ustala ,,Moram krenuti, već dižu paniku moji." kaže sa osmehom, a mene ponovo zaboli duša. Nisam ljubomorna, ali za mene se niko nikada nije brinuo. Niko me nije zvao da me pita kada ću, da me pozove da dođem ranije pa nije imao ko čak ni da me grdi kada zakasnim. Svega toga sam ostala željna i kada pogledam svemu u oči, kakva bih ja majka mogla da budem? Naravno da sam želela da imam dete sa čovekom koga volim ali možda je i bolje jer je vreme da shvatim da ja nemam nikakvu bajku i da prihvatim stvarnost. Moj muž je psihopata, zauvek ću biti udata za njega i verovatno bih bila loša majka svom detetu jer sam imala teško detinjstvo. Sve to na stranu, Lav da bude otac mom detetu? I bolje je što a nemam. Zagrlim se sa Kristinom koja je shvatila da sam odlutala.

- ,,Vidimo se večeras." nasmejem se blago ,,Uspostavi standarde i tvoj život može biti bolji. Nauči reći ne. Jeste on tebi dao karijeru, ali nije ti on dao život. Nisi ti njegova stvar. A i da ti je otac, nema pravo tako da se ponaša." Još jednom me zagrli te izađe.