U DUŠI TVOJA

17 deo

Sklonim njegove ruke sa svojih očiju te se okrenem ka njemu.

- ,,Idemo."

- ,,Gde?" upitam nezainteresovano.

- ,,Šta ti je sada? Bio je dogovor da idemo posle posla, ali možemo i sada."

- ,,Spavao si sa Kristinom i to onaj dan kada smo završili?" upotam drsko, a on izadahne. Stavi ruku na čelo, trljajući isto.

- ,,Zato se tako ponašaš."

- ,,Ne mogu da verujem. Sa mojom najboljom drugaricom."

- ,,Jao, Hana. Bilo pa prošlo. Svakako posle toga nije bilo više ničega među nama jer sam ja otišao iz grada." nasmejem se cinično.

- ,,Bas super."

- ,,Samo pređi preko toga."

- ,,Ne mogu prosto. Ne mogu da prihvatim da je moja najbolja drugarica spavala sa mojim dečkom."

- ,,Ja sam prešao preko tiga da si se ti udala za drugoga, što ti samo ne pređeš preko jedne pijane noći za koju si svakako delom kriva."

- ,,Nije isto, ja nikada u životu ne bih spavala sa tvojim drugom iz osvete. I ti to znaš." kažem ozbiljno, a on prevrne očima.

- ,,Ali bi me zato ostavila zbog para." Prekipelo mi ne i udarila sam mu šamar, krenula sam da prolazim pored njega kako bih ušla, no on me je uhvatio za ruku.

- ,,Ja sam mislila da smo mi prevazišli to što sam ja uradila."

- ,,I jesmo. Izvini." otključao je svoj auto.

- ,,Gde idemo?" otvori mi vrata i ja uđem u auto ne mareći ni za šta.

- ,,Videćeš."

Aleksej mi je stavio povez na oči i dao mi svoju ruku kako bih mogla da ga pratim i hodam.

- ,,Šta je ovo?" Aleksej se samo nasmeje, krene da otključava nešto te mi pomogne da uđem, u pretpostavljam, neku kuću i tek onda mi skine povez.

- ,,Šta kažeš?" počnem se smejati kao budala. Ovo je kuća njegove babe, samo dosta preuređena. Ovde smo nas dvoje bežali od svih, baš od svih.

- ,,Ne mogu da verujem da si ovako sredio ovo mesto." kažem razgledajući kuću. Zaista je baš sve promenjeno, sve je novo. Ovo je nekada bila jedna skromna kućica sa jednim krevetom i šporetom da se grejemo. I baš ništa nije imala više, ali nama je to bilo dovoljno. Ovde me je bio i zaprosio, i činjenica je da ovo mesto ima mnogo naših lepih uspomena ali u neku ruku ima i loših. Ovde sam mu saopštila da želim da raskinemo. I ne razumem zašto smo došlu ns ovo mesto, ovo mesto je moj grib. U trenurku kada sam izašla poslednji put iz ove kuće bez okretanja, ovde sam sebe sahranila. Sahranila sam staru Hanu. I mislila sam da on mrzi ovo mesto.

- ,,Zašto se čudiš? Ovde si mi rekla da ne možemo da bjdemo zajedno i sada očekuješ da mrzim ovo mesto?" u neku ruku me plaši njegov ton.

- ,,Ne samo.." približi me k sebi.

- ,,Nemojmo više trošiti reči." kaže te me poljubi. Pogledam na sat te se odmaknem od njega.

- ,,Mislim da ne mogu da budem dugo ovde." Lav se nasmeje cinično.

- ,,Stalno zaboravljam da te muž čeka kod kuće." prevrnem očima, dosta mi je ovog njegovog peckanja.

- ,,Aleksej, stvarno je dosta više. Šta ti je danas?"

- ,,Samo želim par sati bez Lava."

ALEKSEJ

- ,,Znam, razumem te. Samo mu se nisam javila i.."

- ,,Poželeo sam te Hana." govorim dok je ljubim, sve vreme je išla u nazad dok nije došla do kreveta. Legla je na krevet i osećao se se kao da je silim na nešto. Odmakao sam se od nje te samo seo na krevet, zatim se i ona namestila u sedeći položaj te me zagrlila sa leđa.

- ,,Zašto si stao?"

- ,,Osećam se kao da ne želiš ovo."

- ,,Želim, samo prosto.. Plašim se. Čudan si danas i.." pogledao sam je.

- ,,I?"

- ,,Ništa." krene me ljubiti, ali ovog puta sam ja ostao hladan.

- ,,Reci." Onda Hana stane preki puta mene.

- ,,Šta je sada?"

- ,,Ukoliko želiš, možeš da ideš." Hana se počne smejati i zbuni me.

- ,,Ludice, ja želim da zauvek budem pored tebe, a kamoli sada." Istopim se dok mi ovo govori te popustim.

- ,,Zaista?"

- ,,Naravno." krene me ljubiti po vratu, pored kreveta je zapao njen telefon, videvši da je Lav zive isključio sam joj telefon te ga gurnuo ispod kreveta. Pošto je sve vreme bila na meni, odlučio sam da to promenimo. Ovog puta sam ja bio na njoj, gledajući je u oči. Ona nije ista osoba i sada do ponovo vidim. Zato joj sve ovo i radim. Otkopčao sam svoje farmerke te nikad brže obavio posao. Nisam se ni trudio da uživa, već davao sve od sebe da bude suprotno. Samo sam joj podigao haljinu i nikad brže završio posao. Legao san pored nje, bila je zbunjena i gledala me čudno i namerno sam sve to ignorisao. Ustala je i i obula se, nije ni bilo potrebe za oblačenjem jer je već bils obučena. I dalje sam ležao na krevetu bez pogleda u nju.

- ,,Jel si video moj telefon?" prekinula je dugu tišinu.

- ,,Nisam, možda je ostao u firmi ili autu."