U DUŠI TVOJA

5 deo

HANA

Sve vreme u toku vožnje sam ćutala. Ne znam koji đavo želi da ide sa mnom, kao da sam ja nesposobna da uzmem rezultate sama.

- ,,Bez potrebe se ljutiš." progovori te prekine tišinu.

- ,,Objasni mi zašto je toliko bitno da ideš sa mnom?" upitam drsko.

- ,,Šališ se sa tim pitanjem, zar ne? Pa bitna si mi, tvoje zdravlje mi je bitno." prevrnem očima te odgovorim

- ,,I zato si me sinoć istukao?" naglo je zakočio i presekao me pogledom.

- ,,Morala si da me iznerviraš jer da nisi, ti ne bi bila ti!" kaže ljuto, a ja samo ćutim gledajući kroz prozor dok mi suze padaju niz lice. On mene istuče, pravi se da me voli i onda se buni što mu saopštim istinu. Da me zausta voli ne bi me povređivao. Nastavio je sa vožnjom i sve vreme do bolnice nismo progovorili ni reči. Odmah smo otišli do šaltera.

- ,,Gde je doktorka Jelena?" upitam devojku koja radi na šalteru.

- ,,Danas je menja Milena. Trenutno ima pacijenta, morate sačekati malo." Samo sam klimnula glavom i otišla sesti pored ordinacije Jelene. Lav je seo do mene.

- ,,Ukoliko ti saopšti isto, nemoj da se sekiraš."

- ,,Lave, molim te.." kažem već na granici da poludim. Poslednje što mi treba su reči utehe od čoveka koji me najviše povređuje. Najzad, vrata su se otvorila i prozvali su me. Lav je, naravno, morao ući sa mnom. Iznenadila s se videvši Aleksejevu nekadašnju najbolju drugaricu. Od svih, baš je ona meni zapala.

- ,,Jelena je ostavila rezultate za vas, gospođo Dimitrov." kaže mi ironično, a ja se samo blago cinično nasmejem. Kao da ja nju ne znam, Lav je izašao da se javi.

- ,,Hvala." odmah sam ustala, ne pada mi na pamet da ostanem jos koji minut sa njom.

- ,,Lep ste par." provocira me za Lava, zna ona sve.

- ,,Vidi, Milena, nemoj da se kačiš sa mnom." upozorim je.

- ,,Toliko si loša osoba, izabrala si karijeru umesto ljubavi."

- ,,Ti si, pretpostavljam, dobra osoba Milena?" upitam ironično jer je znam, znam šta je sve radila.

- ,,Najbolja." odgovori ironično.

- ,,Seti se one kuće koja se zapalila, pa razmisli ponovo" otvorim vrata pa se okrenem i izgovorim pre nego što izađem ,,Dobri ljudi ne govore za sebe da su dobri. Da znaš, samo, da se ne daj Bože ne izrekneš pred nekim ko te ne poznaje."

Izašla sam i susrela se sa Lavom na izlazu. Vraćao je telefon u džep i gledao me zbunjeno.

- ,,Kako si tako brzo završila?"

- ,,Pogledaću rezultate kada dođem kući, sama." izgovorila sam to i ušla u auto. Nije ništa rekao već je samo seo na vozačevo mesto pa smo krenuli.

- ,,Hana, jel sve u redu?" samo sam ga drsko pogledala pa vratila pogled na put. Kada je video da ne odgovaram pa je nastavio ,,Šta sam sada uradio?"

- ,,Šta nisi.." odgovorim više za sebe. Lav je zastao u stranu pa me pogledao.

- ,,Nisam savršen, šta više misljm da sam previše loš muž i da se loše ophodim prema tebi.. Sve to stoji" zastao je na tren te dodao ,,Ali, u poslednje vreme si previše čudna. Kao da nešto nije u redu. Da li postoji nešto što treba da znam?"

- ,,Lave.." prekinuo me je.

- ,,Da li postoji nešto što trebam znati?" ponovio je pitanje.

- ,,Ne." odgovorila sam kratko, a on je onda nastavio da vozi. Ceo put do kuće smo oboje ćutali. Ostavio me je kod kuće i otišao u firmu. Čim uđem u kuću, začujem glasove iz dnevne sobe. Uputim se ka tamo i vidim Lavovu majku kako priča sa nekom ženom i razgleda stvari za decu, stvari koje su postavljene na fotelje u dnevnoj sobi.

- ,,Došla si." kaže kada me spazi ,,Dođi, izaberi šta ti se sviđa." zbunjeno im se pridružim a ona nastavi ,,Izaberi."

- ,,Mislim da nema potrebe za tim." Lavova majka uzme neku haljinu za devojcicu pa mi stavi u ruke te došapne ,,Nikada nećeš inati priliku da svoje dete držiš u rukama, stavi ovo negde u sobi pa se toga uvek prisećaj." onda se odvoji od mene sa osmehom pa nastavi pričati sa onom ženom.