U DUŠI TVOJA

14 deo

ALEKSEJ

- ,,U ovom trenutku ne želim da marim ni za šta." čim je ovo izgovorila, privukao sam ne k sebi i ponovo poljubio. Ne želim da se ovo završi. Moj otac je izašao na balkon i videvšivši nas onako, pročistio je grlo te smo se nas dvoje odmakli jedno od drugoga.

- ,,Nataša te traži." Samo je to rekao i ušao u bolnicu ponovo. Okrenuo sam se ka Hani i uhvatio je za ruke.

- ,,Hajde sa mnom." gledala me je zbunjeno.

- ,,Nisam sigurna da je to pametno." jasno je aludirala na mog oca. Izdahnuo sam i zagrlio je.

- ,,Mnogo toga nije pametno pa se opet događa." odmakao sam se od nje te joj pružio ruku .

,,Nataša bi želela da te vidi." nasmejala se blago, uzela moju ruku te pošla za mnom. Došli smo do Natašine sobe i kada smo se spremali ući, moj otac mi je pokazao rukom da dođem do njega. Hana to nije videla.

- ,,Uđi, sada ću i ja." samo je klimnula glavom te otvorila vrata i ušla, a ja sam došao do oca.

- ,,Šta radiš to?" Znao sam da me pita za Hanu, pa sam ćutao. Pošto nisam dao odgovor, moj otac je nastavio da me kudi ,,Ta žena je udata, Aleksej, udata! Šta radiš ti sa njom, čoveče? Sve to na stranu, ta žena se posle duge veze sa tobom, tek tako udala za drugoga. Šta radiš ti?" praktično je vikao na mene.

- ,,Ne znam šta radim, ali osećam se srećno. Prvi put posle toliko vremena." rekao sam iskreno, otac je stavio ruku na moje rame te me potapšao po istom.

- ,,Više nije kao nekada, Aleksej. Ona nije ona ista skromna iz komšiluka. Ni ti nisi isti."
- ,,Svega sam svestan, samo.." prekinuo me je.

- ,,Nikada ti nisam govorio šta da radiš, ali ovog puta te molim da ne praviš ovu veliku grešku. Molim te."

Moj otac je otišao u kaferiju, a ja sam ušao kod Nataše u sobu. Hana je sedela pored nje, a ona se nasmejala blistavim osmehom videvši me.

- ,,Znala sam da ćete vas dvoje ponovo biti zajedno." Stao sam pored Hane koja je sedela i stavio svoje ruke na njena ramena.

- ,,I onda si nas spojila, a evo i sada." Kaže Hana, to je i istina. Nataša nas je spojila još onda. Zbog nje smo završili zajedno, a evo i sada smo ponovo zajedno zahvaljujući njoj.

- ,,Jel si dobro?" Upitam je, a Hana ustane.

- ,,Ja ću izaći, vi razgovarajte."

- ,,Ne moraš, Hana. Sve je ostalo isto kao i onda." Izgovori Nataša sa ogromnog knedlom u grlu. I onda smo Hana i ja uvek bili pored nje.

- ,,Znam." zagrli je ,,Ali, trebate malo prostora." pogleda u mene te kaže ,,Čekam te ispred." Čim Hana izađe, ja sednem pored Nataše.

- ,,Zašto, zašto ponovo Nataša?" upitam je sa suzama u očima, sve je bilo u redu duži vremenski period. Nije pokušavala da naudi sebi, delovala je srećno.

- ,,Ostavio me je." prevrnuo sam očima i spremao se reći nešto, no ona je znala šta planiram reći pa me je pretekla ,,Nije on kriv. Ja nisam savršena."

- ,,Nataša, on zna u kakvom si ti stanju. Nije smeo to da uradi." rekao sam ljuto, a ona me je uhvatila za ruku.

- ,,Mnogo je teško biti u vezi sa suicidnom osobom. On nije kriv. Dosta više o tome, sada sam srećna. Vi ste ponovo zajedno." Kaže sa osmehom. Neću pustiti niz vodu sve ovo što je rekla, ona ima problema sa depresijom ali ja njega dobro poznajem. Ona je uvek radila šta je želeo, a ja sam ćutao jer je srećna. Odjednom mu je dosadila i misli da će sve biti okej ako tek tako ode.

- ,,Jesmo. Valjda." kažem nesigurno.

- ,,Nemoj to valjda. Drago mi je zbog vas."

- ,,Znaš da je udata, Nataša.."

- ,,Neka je. Bio je i onaj iz zadruge oženjen, pa se razveo. Može i ona da se razvede." kaže a ja se zacerekam. Mrzim te rijalitije, ali sam se morao nasmejati.

- ,,Znam da jeste, samo nije isto kao nekada. Može ona da se razvede, ali ništa nije kao nekada."

- ,,Ne pričaj gluposti!" poviče ,,Nemoj ti da slušaš našeg oca i njegove priče. Zaslužuješ da budeš srećan, a ja znam da si srećan jedino pored Hane."