U DUŠI TVOJA

16 deo

Lav mi je samo to rekao te prošao pored mene i otišao u sobu. Poznajem ga, sigurna sam da ovo neće pustiti tek tako. Sigurna sam. Iako sam očekivala da će biti haos kada dođem kući, izgleda da je Lav odlučio da promeni stil igre ovaj put.

Sinoć sam zaspala u dnevnoj sobi, s' obzirom da sam se probudila ranije, došla mi je ideja da proverim Lavov auto. Odem do garaže te uđem u njega, pogledam pregradicu do suvozačevog mesta i zaista nađem nečiju narukvicu. Uzmem je u ruke, zaisgurno nije moja. Ja i ne gotivim narukvice toliko. Razlog zašto ne može biti da je ovo Lavov poklon za mene jeste zato što on zna da ja ne volim narukvice i on je osoba koja zasigurno ne bi ostavio tek tako. Da je ovo moj poklon, imao bi i kutijicu neku. Ne može biti da je od neke radnice jer Lav ne vozi radnice u autu, a pogotovo ne napred. Ne može biti ni njegov asistent jer je muško. Njegova majka isto ne može biti jer ne jde njegovim autom nigde. Vratim narukvicu tamo gde je bila te izađem iz auta i vratim se u kuću. Odem u kuhinju po vode i tamo zateknem Lava.

- ,,Nisi juče spavala u našoj sobi."

- ,,Zaspala sam u dnevnoj sobi." kažem dok sipam vodu u čašu.

- ,,Zašto?"

- ,,Iskreno plašila sam se da mi nešto ne uradiš. Da se iznenada ne iznerviraš ili nešto peto."

- ,,Da sam hteo nešto da ti uradim, uradio bih još ono kada sam te sačekao na stepenicama."

Nasmejem se cinično i onda pogledam u telefon, Aleksej mi je napisao da ga čekam nedaleko od firme danas posle radnog vremena. Tako bih se rado ismejala sada, ali uspem se iskontrolisati nekako. Ne želim da Lav nešto posumnja.

- ,,Sutra dolazi Mina." kaže sa osmehom, Mina je njegova sestra i jedina osoba koju voli više od sebe. Barem ja tako mislim.

- ,,Dobro, drago mi je." u kuhinju uđe moja svekrva i već mi je raspoloženje na nuli. Kada će ona više da ide kući? Nemam živaca za nju, već se odem istuširati i spremiti za posao.


Uđem u svoju kancelariju i vidim Kristinu kako sedi na fotelnj preko puta moje stolice, čim ja uđem ona ustane.

- ,,Hana, znam da misliš da sam najgora. I jesam, ali.." prekinem je kada počnem da se smejem.

- ,,Molim te, Kris. Smiri se malo."

- ,,Deluješ srećno."

- ,,Jer i jesam." sela sam preko puta nje ,,Sada mi reci, jel ti se sviđa Aleksej."

- ,,Boga mi, ne." pogledam je čudno ,,On me je naterao da igramo te neke glupe igre."

- ,,Znači, vi niste zajedno?"

- ,,Ma ne." kaže ironično.

- ,,Onda nema razloga da se nerviraš. Samo opušteno, ja sam se plašila da se on tebi sviđa." ustanem te sednem na svoje mesto.

- ,,Čekaj, čekaj.. Ta tvoj osmeh.." krenemo se smejati zajedno ,,Vi ste zajedno?" kaže šokirano.

- ,,Valjda se može tako reći."

- ,,Ne mogu ti objasniti koliko mi je drago." kaže sa osmehom te me počne grliti.

- ,,Udavićeš me, ženo!" povičem sa osmehom.

- ,,Lav?" upita nesigurno te se vrati na svoje mesto, ja samo slegnem ramenima. Ne znam šta da joj kažem jer ni ja iskreno ne znam šta ću. Jedino mi ostaje da se nadam da zaista ima nekoga.

- ,,Ne razmišljam o tome sada."

- ,,Moram ti još nešto reći Hana." kaže ozbiljno, i ja dođem te sednem preko puta nje. Plaši me njena faca, sigurno će saopštiti nešto loše.

- ,,Kaži. Iskreno me plašiš."

- ,,Ja sam spavala sa Aleksejem." pogledam je zbunjeno. Malo pre j rekla da nisu uopšte zajedno ne razumem.

- ,,Kako Kris? Rekla si da niste zajedno." Kristina izdahne te me uhvati za ruke.

- ,,Samo se nadam da se naše prijateljstvo neće završiti nakon što ti ovo saopštim." i dalje je gledam zbunjeni jer nemam pojma o čemu priča.

- ,,Samo mi objasni.."

- ,,Pre pet godina, onda.." nisam sačekala da završi, odmah sam
izvukla svoje ruke iz njenih.

- ,,Izađi." rekla sam drsko.

- ,,Hana, molim te da ti objasnim."

- ,,Šta da mi objaniš? Da si spavala sa momkom svoje najbolje drugarice? Ja bih preživela nekako da ste sada zajedno, ali vi ste spavali pre pet godina. Onda kada je sve bilo u redu sa mnom i Aleksejem." Ustala sam i okrenula joj leđa. Kako je mogla to da učini? Ja bih zaista razumela da su sada zajedno, to je možda i okej u neku ruku, ali ne mogu da razumem da su spavali još pre pet godina. Onda kada ja nisam ostavila Alekseja, onda kada smo se voleli. Onda kada je Kristina pričala da će nam biti kuma.

- ,,Hana, on se meni dopadao i ne znam.. Onda kada si ga ostavila, to se tada desilo."

- ,,Odlično." kažem sarkastično.

- ,,Ali, iskreno sada zaista ništa ne osećam prema Alekseju. Uveravam te."

- ,,Izlazi smesta Kristina, smesta!!" kažem iznervirano i onda se ona pokupi i izađe. Da mi dođe sada i kaže da je trudna sa Aleksejem ne bi me to toliko ubilo kao saznanje da je samo vrebala priliku da bude sa Aleksejem. Uzmem telefon te napišem Alekseju da me čeka kod drugog izlaza firme te se odmah uputim tamo. Čekala sam par minuta, a onda mi je neko stavio ruke na oči. Znala sam da je to on.