Izdahnem gledajući ka gore kako mi suze ne bi pokvarile šminku. Ne marim za nju, najradije bih otišla odavde i isplakala reku suza jer me sada boli duša da bih poželela da me nema. Pogledam se u ogledalu, govorim sebi da ću preživeti ovo veče ali nimalo ne verujem u to. Uzmem torbicu sa lavaboa i izađem iz kupatila tražeći Lava, ne želim da pravi probleme pre gostima.
- ,,Ponovo si se izgubila." jako mi stisne ruku i povuče sa sobom.
- ,,Polako, ako ne planiraš da se polomim ovde." kažem drsko. Spremao se da mi odgovori ali se pojavila njegova sestra, pozdravila sam se sa njom. Povukla je Lava u stranu, a do mene je došao konobar da me pita da li nam odgovara da torta bude malo kasnije. Okrenula sam se ka Lavu i tada spazila Alekseja, nije dobro da me ovoliko gleda neko od Lavovih ljdui će spaziti i on će posumljati nešto.
- ,,Lave, da li je u redu da torta bude malo kasnije?" upitam sa osmeh, potvrdno klimne glavom. Pogledom glave pokažem konobaru da se Lav složio.
Nakon sečenja torte, Lava su zadržale njegove sestre i majka a ja sam uhvatila priliku da malo izađem napolje i nadišem se vazduha. Zatvorila sam oči i uživala u miru i tišini. Neko je stao pored mene. Nisam morala da otvorim oči, znala sam da je to Aleksej.
- ,,Ostavila si muža samoga." potpuno sam ga iskulirala i idalje držala oči zatvorenim i pokušavala da i dalje uživam, iako je to bilo nemogućem pored njega jer sam se cepala iznutra ,,Pretpostavljam" nastavio je ,,Imate i dete?" odmah sam otvorila oči i okrenula se ka njemu.
- ,,Ni dan danas ne mogu da imam decu, posle onoga.." nastala je neprijatna tišina koju sam prekinula rekaviši ,,Ti si mnogo želeo dete, ja karijeru. Ja ne bih mogla da ti pružim dete, kao ni ti meni karijeru. Dobro se svršilo sve." htela sam proći no uhvatio me je za ruku.
- ,,Budalo!" bio je iznerviran ,,Da, želeo sam dete ali ukoliko ga ne bi mogla roditi ja bih i dalje bio srećan jer bi mi ti bila dovoljna." istrgla sam svoju ruku,
- ,,Dosta je, idi svojim putem. Srećna sam bez tebe i najbolje što sam uradila jeste to što sam se udala za Lava." Izgovorim takvu laž da mi vilica zadrhti. Samo okrenem leđa, podignem svoju haljinu te se susretnem sa Lavom na vratima.
- ,,Tražio sam te." kaže sa osmehom ,,Nismo plesali." uzvratim osmehom te odemo do sredine sale te zaplešemo. Njegove ruke su bile na mom struku, čvrsto me je držao. Približio se mom uu te rekao ,,Izvini zbog mog ponašanja, znaš da se uvek trudim da se naše proslave pamte."
- ,,Znam. Ne brini." sa njim se ne vredi raspravljati, davno sam to naučila. U međuvremenu se Aleksej vratio, sa čašom viskija je stajao pored stuba i gledao u nas. Stavim glavu na Lavove grudi gledajući Alekseja. Aleksej mora da odustane, nije trebao da se vraća. Lav ako sazna da smo bili zajedno, da je Aleksej jedini čovek u mom životu koga sam volela više nego sebe, neće biti dobro. Ne marim za sebe ali znam da će ugroziti na sve načine Alekseja. Mora se vratiti tamo gde je bio sve ovo vreme, a ja ću sama sve ovo da proživljavam. Nema potrebe da se trudi da me kazni jer sam ja sama sebe kaznila za ceo svoj život onda kada sam se udala za Lava. Ja ću tu kaznu dok dišem proživljavati.
Nastavljamo :)
YOU ARE READING
U DUŠI TVOJA
Random"Taj dan me je zaslepela nemaština, prilika da budem ono o čemu sam oduvek sanjala me je zaslepela. Želja da pobegnem od svoje porodice, želja da uspem, želja da živim život kakav zaslužujem je bila jača od svega. Da, ostavila sam ga ali taj dan sam...
