U DUŠI TVOJA

15 deo

HANA

Lav me zove po ko zna koji put, ali ja mu i dalje odbijam pozive. Kada Aleksej izađe iz Natašine sobe, ja vratim telefon u torbu.

- ,,Kako je?" on sedne pored mene.

- ,,Dobro je. Ostavio sam je da spava. Koliko li ima sati?" kaže te pogleda u svoj sat na ruci ,,Hana, kasno je baš. Idi kući."

- ,,Ne želim ići k njemu.." uhvatim ga za ruku te se naslonim na njegove grudi.

- ,,Gde želiš ići?" podignem pogled te ga pogledam u oči.

- ,,Želim biti pored tebe." Spremao se reći nešto, ali mu je telefon zazvonio. Videla sam da ga Kristina zove i odmah se pomerila od njega. Moja bajka se ovde završava. Ustao je da priča sa njom, a ja sam pogledala u telefon. Lav i dalje ne prestaje da zvoni, shvatam da je bolje i ds odem. Ja ovde nemam šta da tražim, oni poljupci nisu smeli da se dogode. Na kraju on je Kristinin dečko, dečko moje najbolje drugarice. Ja sve vreme ovde sanjarim, nesvesna da ne kući čeka psihopata od muža i da idalje ne znam šta ću mu reći kada se vratim. Ustala sam i krenula ka izlasku iz bolnice. Kada sam stigla do svog auta, Aleksej me je sustigao.

- ,,Ideš?"

- ,,Naša bajka se ovde završava."

- ,,Ponovo isto radiš?" krenem da odmičem glavom ,,Bolje da nisi ni dolazila." približim mu se.

- ,,Više od svega bih volela da i dalje budem ovde sa tobom, ali ti si sa Kristinom. Ovo je pogrešno."

- ,,Zašto non stop potenciraš to da sam sa Kristinom." kaže ljuto ,,I ti si sa Lavom, pa ništa." nasmejem se cinično.

- ,,Ja Lava ne volim i ti to dobro znaš."

- ,,Ne volim ni ja nju." Počnem se smejati, izgleda da mu je ovo izletelo iz usta.

- ,,Opet nije fer.." kažem sa blagim osmehom.

- ,,Dosta je više o tome šta nije fer šta jeste." Aleksej me približi k sebi ,,Dosta mi je svega. Briga me šta je zabranjeno, loše, nije fer ili nešto treće. Napokon si pored mene, ništa više nije bitno. I ne zanima me da li je to fer prema Lavu, Kristini ili nekom petom."

Nasmejem se blago na ovo što je rekao Aleksej te ga zagrlim.

- ,,Volim te." šapnem mu na usne.

- ,,Nemoj mu ići, Hana.." kaže tiho.

- ,,Moram." izdahnem.

- ,,Ostavi ga. Budi sa mnom."

- ,,Hoću." kažem sa osmehom iako nemam pojma kako ću to uspeti.

- ,,Dobro. Onda, idi sada ali ne zaboravi to što si rekla." zagrlim ga još jednom.

- ,,Zvaću te." odmaknem se od njega te uđem u auto. Dok ga gledam u retrovizoru i odlazim kao da ga ostavljam. Ne znam šta će se desiti kada dođem kući, molim se da je Lav legao da spavam, ipak je i kasno. Ali i da je legao da spava, šta ću mu reći sutra. Zastala sam u kraj sa autom kako bih potražila bežični punjač. Otvorila sam pregradicu i tamo zatekla belu kovertu. Otvorim je i ponovo kratka poruka, pretpostavljam od one iste osobe koja mi je poslala ono da me Lav vara. Pisalo je Proveri pregradice u Lavovom autu , vratim papir tamo gde je bio. Uzmem punjač te stavim telefon da se puni. Počnem se smejati kao luda, daj Bože da me vara. Nek mi učini uslugu, znači ako treba doći ću mu na svadbu sa tom novom. Nek im je sa srećom, samo nek mene on ostavi na miru. Bilo bi mi žao da neka žena proživljava ovo što ja proživljavam sa njim, ali samo nek on bude što dalje od mene.

Ulazim u kuću, sva svetla su pogašena. Da li je moguće da prvi put u životu, sreća bude na mojoj strani? Sutra će biti lakše izmisliti nešto nego što bi bilo noćas. Krenem se peti uz stepenice, kada odjednom neko upali svetlo. Okrenem se i vidim Lava sa čašom viskija u ruci, naslonjen na zid. Gleda u času te je vrti u krug u svojoj ruci.

- ,,Gde si do sada?" gutam knedle u grlu, ne znam šta da kažem.

- ,,Lave.." prekine me.

- ,,Zašto si onako odjurila za njim?"

- ,,Nisam za njim." kažem pokušavajući da slažem, a on iz besa baci času o zid. Uplašena sam jako.

- ,,Nemoj jebeno da me lažeš! Znaš da to najviše mrzim!" približava mi se, i kako on ide ka meni, ja se sve više i više penjem napred.

- ,,Nisam otišla za njim." govorim tiho dok mi glas drhti.

- ,,Zašto bežiš od mene? Ukoliko nisi kriva, zašto bežiš?" Iste sekunde sam stala i počela se smejati sarkastično. Nestao je onaj strah i pojavio se bes. On me i kaže ako nisam kriva zašto bežim, kao da ko zna koliko puta nisam bila nevina i dobila batine i šta sve ne.

- ,,Šta pričaš ti? Kao da nisam bezbroj puta stala ispred tebe i dobila batine, a nisam bila kriva?"

- ,,Ponašaš se kao da te tučem svaki dan." stao je pored mene.

- ,,Odvratan si." približio mi se i naslino me poljubio, pokušala sam da se oduprem ali je bio jaču od mene.

- ,,Znaš da ne mogu podneti da imaš drugoga i zato bi ti bolje bilo da zaista i nemaš."