U DUŠI TVOJA

10 deo

ALEKSEJ

Spazio sam sa je Kristina izašla iz Hanine kancelarije pa sam brže bolje pošao za njom. Sustigao sam je kada je bila pored lifta. Spremala se ući u isti, no ja sam je uhvatio za ruku i sprečio. Istrgla je ruku ,plašeći se da ne naiđe Hana.

- ,,Pusti me!" kaže ljuto, a ja podignem ruke kako bi se smirila.

- ,,Je l' si saopštila drugarici ono što si trebala davno?" stavivši ruku na moja usta jasno je pokazala da nije i da se i dalje plaši da joj saopšti da je spavala sa mnom.

- ,,Molim te, Aleksej!" kaže šizično.

- ,,Nemoj da me moliš, nemaš razloga za to. Samo mi reci, jel hoćeš da joj ja sada odem i kažem ili.." odmah me je prekinula.

- ,,Uradiću šta želiš!" nasmejao sam se, zar može tako nisko da padne. Bila je zaljubljena u mene kada i Hana, i onaj dan kada se udala Hana, iskorostila je priliku i bez same pomisli na Hanu, spavala je sa mnom. Mene nema tu šta da grize savest, može da ispadne da sam joj vratio samo. Dok Kristina ovde ispada najgora.

- ,,Odlično. Samo jedan savet, jer smo nekada bili prijatelji, bolje joj reci ili će saznati od mene. Kad tad." namignem joj, a ina prevrne očima te dodam ,,Večeras javi drugarici da dolazimo."

- ,,Već sam trebala ići kod njih."

- ,,Još bolje. Nemoj joj pričati za mene, bolje neka se iznenadi."

Kristina uđe u moj auto kako bismo krenuli kod Hane i Lava. Vidno je neraspoložena i da može učinila bi da nestanem sa lica zemlje.

- ,,Veži se."

- ,,Kad bih makar poginula da se spasim od tebe." govori dok se veže, a u meni nešto pukne.

- ,,Dosta je više Kristina bre! Nisam ja negativac ove priče. Ona je moje srce bacila u plamen vatre. Taj plamen se nikada neće ugastiti. Bas nikada. Ona je mene ubila razumeš, ubila!" vikao sam na Kristinu kao da je ona kriva.

- ,,Dobro, ne moraš se toliko derati. Zašto mene ucenjuješ i uplićeš u sve ovo. Ja ne želim da ona pati. Previše je patila." prevrnem očima te uplalim auto kako bismo krenuli.

- ,,Patila je ona malo sutra. Kupala se u novcu svog muža, radila šta je htela sa njegovim parama. O čemu ti pričaš? Sigurno pati, kako da ne. Njeni snovi su se ostvarili." nasmejem se cinično. ,,Eto, ima ono što je oduvek htela."

- ,,Zašto ti nisi srećan?"

- ,,Ne razumem?"

- ,,Kažeš da je ona srećna zbog para, evo i ti sada imaš pare. Što nisi srećan." upita ironično.

- ,,Nismo svi kao Hana, ne smatramo da novac donosi sreću."

- ,,Nedokazan si. Grešiš ako misliš da je ona srećna. I, rekao si da ona ima sve što je želela. Ima, ali to nije dovoljno da bude srećna jer ti nisi pored nje."

- ,,Sama je birala." kažem hladno te pojačam muziku kako bi prekinuo ovaj besmisleni razgovor. Pokušava da me natera da se predmislim i odustanem od onoga što sam spremio za Hanu. Ali ja neću odustati jer sam ja previše patio zbog svega. Svi su dobili srećan kraj sem mene. To nije pravedno jer sam ja poslednja osoba koja je zaslužila sve ovo. Sada nisam savršen, ali u ono vreme sam bio. Glupa budala koja je sve radila zarad Hanine sreće, dao sam joj srce kao da je to neka igračka. Možda je i ona mene volela, možda, to ne mogu da tvrdim. Ali ono što mogu da tvrdim je to da je volela novac više od svega, pa čak i od sebe. Zato sam došao ovde, da joj vratim sve. A onda kada joj uništim život, vratiću se kući i ostaviti je da se skuplja u komadima. Neću se ni okrećati, jer nije ni ona.